Srpski sion

В р . 36.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . Г)63.

ЕКСОРТАЦИЈА У НЕДЕЉУ „РАСЛАБЉЕНОГ". Јов. 5., 1 — 17. Говорио пред четири горња разреда сри. вел. гимназије карловачке Максим Вујиб, богослов.

ад год би био велик празник јудејски,, скупљао се народ у седиште свога јавног живога у Јерусалим. Ту је као целина, као народ давао израза и свом религиозном уверењу, ту је маниФестовао своју всру у заједничком богослужењу. И данашње св. еванђеље говори, како је био велик јудејски нразник, када је Христос игаао у Јерусалим, да и сам проведе тај празник у великом граду божјем. Кад год се Христос на оваковим зборовима појављивао и пред силним светом чуда чинио, придобијао је за себе мноштво присталица. Тако је то и овога пута било, и сада се народ чуду чудио, само су старешине јудејске почеле гунђати и бунити се против Христа буквално тумачећи закон, који је бранио радити у дан суботни, који, у погледу свећења, одговара нашој недељи. Пошто је Христос у Кани Галилејској исцелио сина једног царског службеника, пође у Јерусалим на велик празник јудејски. Код Јерусалима, на једној капији истога града, била је бања, која се звагае овчијом или с тога, гато су у њој прали оне овце, које су биле одређене на жртву или —- ио другом тумачењу — с тога, гато је ту био овчији трг. Бања ова била је чувена са своје лековите воде, која 'је, по тумачењу црквом признатих тумача, символичка слика оног лечења дугаа, које сваки хригаћанин добија кргатењем. — Чудновато је само то, игго је вода у овој бањи имала ту благотворну моћ на болеснике само, када је виша сила узмути. Па, ногато 10 није свагда било, то су морали болесници те треиутке чекати у близини воде, а наиме у оних нет тремова, о којима и данагање еванђеље говори. Па ни онда није ова вода ле чила сваког, већ само оног, који после узму^ења ирви у њу уђе. Овде хоће тумачи цркве да уиореде ову бању са црквом хригаћанском, те веле, да бања не лечи сваког, не лечи увек, а бања хригаћанског кргатења спасава сваког, који „верује и крсти се". И болесник оиај, о коме данагање еванђеље говори, имао је тврду веру, те га је она и избавила тешке болести, коју је 38 година патио.

— Када је Христос у овчију бању догаао, запитаће бага овог болесника, да ли жели да оздрави. Што је бага овог, „жилами" раслабљеног, Христос овако запитао, било је с тога, гато је Христос видео, да овај болесник има вере и наде у Бога, на је и осталом свету хтео да нокаже, колика је сталност и вера овог болесника, и да ће Бог онима помоћи, који се у Њега уздају. — На питање Христово, болесник — наравно — одговори, да би желео оздравити, а да нема ни сродника, нит икога свога, ко би се смиловао на њ, да га спусти у воду, када се ова помути, а док он стигне, други већ сиђе пре њега у воду и оздрави. Ове речи су, с' једне стране, знак тадање велике покварености и немилосрђа јудејског а с друге опет јесу знак велике наде и поуздања, иостојаности и вере болесникове. Г1окрај тога болесник се није смео ни усудити, да у Христа замоли помоћи, но Христос му ипак рекне, да устане, узме постељу, на којој лежи и да иде. Ове речи Спаситељеве хоће да означе ону свемоћ, којом је Хрис/гос располагао на земљи; хоће да кажу, да је Бог Господар целе природе. — На силне и моћне речи божје, болесник одмах оздрави и узев свој одар, пође. Ово чудо задивило је сав присутни народ, само се стареишне јудејске нису могле нокреиути, да верују, они ночеше гунђати, да је Христос прекршио закон, када је овог болесника баш у суботу исцелио. Не смејући ово самом Христу у очи рећи, почеше корети исцељеног, да не ваља да носи одар суботом, када је забрањено радити. — Таким соФизмима и буквалним тумачењем закона хтедогае они смисао истога да изврћу, јер закон, и ако брани радити суботом, не брани сгарати се о преким потребама, а још мање брани вргаење дела, милости. А болесник им одговори: „онај, што ме излечи, он ми рече, узми одар свој и ходи". Старешине га и даље питаху за Христа, -но он им није могао одговорити, ко га је исцелио, јер се Христос одмах оданде уклонио. Исус није хтео да слугаа хвале онога излеченог, те се уклонио с тог места, а тиме учинио крај и гунђању старегаина. Но касније се Христос ичак састао са

Ч