Srpski sion

С тр . 674.

2.) Материјализам тумачи, да су атоми сами од себе, неетворени, вечпи, амсолутпи; али је апсурдно претпоставити више апсолутних, т. ј. најсавршенијих бића. Здрав разум упућује нас неопходно на једно аисолутно, најсавршеније биће; јер ја ако усвојим више апсолутних савршених бића, могао бих још неко биће замислити, које над том множином стоји, у коме су својства, која се у тим тобоже најсавршенијим бићима одељепа налазе, — сиојена; те би шек шо биЛе било најсавршеније. И још даље: ти атоми, као што материјализам вели, налазе се у вишеброју; но сваки вишеброј је број, те као такав ограничен, ироменљив, условљен; како дакле могу по томе ти атоми бити апсолутни и безусловни? Та број је облик, у коме се све створено појављује, а ако материјалиста вели, да је тај вишеброј атома бесконачан , он тиме потврђује неки „бескрајни број"; но таква тврдња садржи у себи ново протусловље, јер сваки број као такав, т. ј. ирема идеји може се множити, а што се може умиожавати, то не може бити бесконачно. — Атоми су даље —• веле последњи узрок свију твари; а пошто такових има у множини, тиме се тврди, да постоји множина носледњих узрока, што је опет апсурдно, јер тследњи узрок или крајњи као што је већ Аристотел сазнао, — може бити само један, ирема коме би остали узроци били само посредни, јер иначе би имали један ланац, кога горња карика, која треба да држи цели ланац, у ваздуху виси. 3.) Но можда ће нам који дристаша материјализма нриметити: нису атоми као такови иоследњи узроци света и твари у њему; него су они постали усљед међусобног деловања атома једног на другог, — дакле усљед њихове комбинације. Но и с том претпоставком није му систем ни у разумљивости, па ни у вероватности или могућности баш ништа добио; на иротив, тиме је опет нову противност изрекао. Јер но основној нретноставци матернјализма, атоми су безусловна бића, па како могу дакле један на другог деловати, т. ј. међусобно се условљаваши? Тада би баш безусловно било условљено, — што је соп1гасНс(;ш 111 асЗјес(;о. — Даље, свако међусобно деловање атома претпоставља наизменично међусобно крешање и усљед тога нроизведено груиисање истих. Но откуда сад то? — Одговор може

Б р . 43.

бити само двојак: материјалиета нам каже: то међусобно кретање агома ночело је тек у времену; или каже: атоми су од еечносши у кретању. Но у оба случаја ударамо о нове загонетке и иротусловља. Јер у првом случају морамо иитати: па зашшо су ти атоми дошли у кретање ? Сами од себе нису се могли ставити у гибање; јер где имаде спонгана кретања или рада, тамо има и живоша; а атоми су као чисго тварни елементи без живота. Даље, материја је, као што уче основи фисике, по себи лења, те се не може ставити у гибање, ако није добила импулз од некога узрока, који лежи ван ње; а ако нам материјалиста нримети, да је кретање атома вечно, тада тврди, да је кретање бишно и неожходно својство материје, што се противи основној науци фисике и искуству. Но томе је сасвим неоснована тврдња, кад материјализам, доспевши до краја излагања свога система, вели, да његов систем није неразуман и ненаучан, него само таман и ненојмљив; јер он је, — као што смо напред видели, — сам по себи пун протусловља и аисурдности и сваки нови изговор води даљим немогућностима. Врло добро дакле иримећује један новотар у ногледу тога система: „Тешко да се може и у ком другом тумачењу светскога постанка тако огроман конгломерат иротусловља скупити, као у науци материјализма. Из ненроменљивога проистиче нромена; из непроиадљивога пропадљивост; из апсолутног мира кретање; из мртвила живот; из несвеснога свест; из узрока, који слепо делују — сврха; из неразумнога разум; из бездушнога дух" (НоЉпапп ,,/иг \УМег1е§ш1^ (1ег а()во1 и 1н;с1ш§'1еп АЈоптИк" стр. 22.). Материјализам дакле греши, кад тврди, да је свет нешто, нгго је само од себе ностало, што само себе одржава, само у себи почива и ни од каквог вансветског узрока не зависи; он се особито вара, кад мисли, да може Њутном откривени закон о гравитацији као иотиору свом систему употребити. Кад би материјалиста, загледавиш у дела тога тако исто великог научењака, као и искреног и верног хришћанина, своје криво и пуно предрасуда учење о свету хтео понравити, он би нашао, да Њутн изрично вели, да се иочешак кретања из закона и факша гравитације никако не може разјаснити (РћПов. па1. рппс. 1. III.). „Нико — вели Њутн који у ириродним стварима ириличну способност

„СРПСКИ СИОН."