Srpski sion

В р . 43

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 675.

мишљења имаде, не може никада тај несмисао нрихватити. Гравитација се мора произвестп неким агенсом, који постојано по означеним законима делује" (Же^оп, ТУ". Ж. IV. стр. 438.). Па и сам Вирхов, који материјализму нагиње, мора да призна: „Еао год што се кугла из топа не креће усљед снага, које су у њој, и као што снага, којом друга тела погађа, није проста резултанта својстава њене супстанције, тако се исто не крећу небесна телеса сама од себе; а тако исто се не може снага њихова кретања просто из њихова облика и смесе изводити" (СгеааштеНе АћћашИ. 2. Аив. 1856.). Да последњи узрок кретања атома не може лежати у њима самима, јер тај узрок у опште не може бити ништа материјално, показује кратко, али умесно учени Бе Ма18ћ-е, који каже: „Материјални узрок је савршено протусловље. Материја само одржава радиност кретањем; пошто је дакле свако кретање неко дејсшво, то оно не може бити узрок. Свуда претходи оно, што покреће, ономе, што је покренуто, оно, што води, ономе, што се води. Материја не може ништа; она унраво и није ништа, до ли доказ духа" (АћепсШ. v. 81 РеЈегаћиг^ I. 285.) У осталом не треба мислити , да тврдњу: да се сва тела састоје из атома, треба по себи забацити, или, да она баш порицању Бога мора водити. На против, она правилно схваћена води вери у једно највише биће, које је ире света а пад њим. Основна заблуда материјалиста у науци о атомима, из које све даље лажне носљедице потичу, лежи управо, као што смо се уверили, у скроз апсурдној претпоставци, да су ти атоми апсолутни, вечни, и по томе нестворени. Један философски автор нашега доба, доказује то овако: „Атоми су међу собом један другим условљени; свака условљеност претиоставља неки услов, који је као оно, што условљава, — безуслован; но тај услов не може лежати у самим атомима; јер условљено не може бити уједно безусловно, — дакле услов те условљености, лежи ван атома и над њима, те је по томе и основ њихове ексистенције, ми га називамо — Богом (ШпсЈ, „СгоМ и. (1. Ш1иг" стр. 314.) Исто тако је и наука, да су организмима материјални елементи основ, из којих су састављени и у које се кад изумру, опет распадају, да се за нове твари унотребе, Дакле тако

звана „промена материје" или „круг живота" потпуно истинити, као што смо већ приметили; али ми смо и то видели, да она није никако нова, и да су то хришћански мислиоци већ давно увидели и учили; а ми данас можемо додати: да она исто тако није ни потпора материјализму; јер та „промена материје" и тај „круг живота" је само један процес, једна појава или истина, која тиме, што је констатована, још није разјасњена; јер мијош једнако морамо питати за узрок те појаве, на које питање материјализам, који вансветско разумно биће Бога пориче, не може одговорити. Ко је, шша је то, што материјалне елементе комбинује и за образовање нових бића употребљује? И тако, ако се Бог не призна, остаје и „промена материје" и „круг живота" несхваћен и неразумљив. Још вшпе! 4. Материјализам не може ни биКа шелеса у оишше да разјасни. Јер као што он сам тврди, атоми су једносшавна бића, а тело је по свом појму нешто сасшављено; како дакле може једноставно са једноставним комбиновано, нешто сложено произвести? Та као пгго је познато, хомогено са хомогеним сложено, даје опет само хомогено, а никада хетерогено и по томе комбинација некога броја таквих простих атома не би могла тако исто једно тело произвести, као што од прилике ма каква множина нула не може математичку јединицу, или сума математичких тачака материјалну линију дати. Тако исто се не би дала разјаснити, па ни замислити целисходност као и целисходни одношај појединих делова у створењу међу собом, а особито целисходност организама: биљака, животиња, л>удскога тела и њихових појединих делова*; јер ко и шша би те мртве несвесне атоме тако спајало, да из њих промишљена, целисходна и хармонична ствар произићи може, ако се биће неког суштаства, које цели поставл>а и које је тих цели свесно, ире њих и ван њих пориче? А ,да закон целисходности и дубоко промишљеног реда у свима областима како органског, тако и неорганскога живота заиста влада, уверава нас искуство, а налредак и откријћа науке то још боље потврђују, — што морају и сами представници материјализма признати. „Неки јединствени план — вели Бурмајстер, — неки одређени и непроменљиви закон у току развитка животињског царства не може се пре-