Srpski sion

Отр. 694.

„СРГГСКИ СИО Н."

Б р . 44.

О БИЋУ БОЖЈЕМ. ПРОПОВЕД ОДА АВГУСТИНА ОД МОНТЕФЕЛТРА. С талијанског превео Илија ШумановиЂ.

Гоеподо! Једно од зала нашег модерног друштва, и то оно зло, које је унраво корен свих других зала, јесте: опадање истине. Али има вам једна истина над свим другим истинама, коју данас настоје не само омаловажити, већ управо уништити; једна истина, против које се војује са нечувеним усиљавањем, те се излаже у тој борби тешкоме искушењу онћи здрав разум, данашња просвећеност, натријотизам и религија хришћанска. А та је истина: биће Божје. Заблудели људи, презирући опћу традицију једнога дугог низа од векова, не марећи ништа за страшне поуке историје и учења ФилосоФије, газећи интересе друштвеие и законе савести, навестише рат Богу и војују иротив Њега са безочном мржњом и заслепљеношћу. Ти тобожњи мудради у вртоглавици и занесености својих заблуда не само да не цене, већ, шта више, не нризнају и руже Бога; Бога, тај проузрок свега; Бога, то неопходно суштаство, у коме живимо и крећемо се, тог зачетника свог створења и врховног законодавца; Бога, тај идеал сваког савршенства, знања и правице, који унравља са савршеном мудрости и свевидећом биетрином и небом и земљом! Данашња наука не обраћа се више ради разјасњења к Њему, већ се радије сама лаћа нај замршенијих ироблема, које не зна размрсити. Са катедара ФилосоФије сада се са неким сумњичењем претресају Његова најсветија права. У литератури не поје Му се више славопоји, појезија га шта више изобличује; историја која толико прича о Њему, сад се преобразује у атејистичком смислу. Данашњи модерни атејизам нема више ии стида ни срама; ои се сад не прекрива. Јучеје још био пред нашим вратима, а данас је он већ мед нама; и не крије се више, но гледа нам око у око свугде: на говорничкој трибини, у јавној штамни, у позориштима, свуда ћеш га наћи, на шта више чак и у основним школама и на домаћем огњишту. Господо! то данашње неиризнавање Бога збиља је једна истинска погибао наптих дана. Додуше цогибао краткотрајпа, јср онћи здрав разум не

ће дуго оклевати, да одбаци те атејистичке теорије и да их сахрани за навек и покрије са сенком вечног заборава.; иа ииак је, господо моја, то истинска погибао и имаће врло жалосне последице за оне слабе, колебиве душе, које се нису кадре атејизму отети, текојећеради тога уздрхтати пред судиштем божанске праведности. „Нема Бога"! — Тај ноклич, господо моја, садржи у себи највећу заблуду нашег века. Шта више и сам иихилизам, тај измет наших дана, губи се пред атејизмом, јер овај иде даље од онога у својој апсурдној негацији. Па долста, кад се не нризнаје Бог, шта онда још преостаје?! Али манимо се тога питања, кад нам истина довикује: Има Бога! Но зауставимо се ипак код те њихове тврдње, кад несрећа већ тако хоће. Разгледајмо ју са свију страна и испитајмо све њене последице. Господо! Стари народи видеше тек но гдекојег атејисту, па тог на сваком кораку избегаваху, јер га ни под-а-што не штоваху. Али оно што стари не видеше, на ии у сну не сневаше, то је: данашња цела лига атејиста. За нас је сачуван тај жалостан нризор, да му ми будемо тужни сведоци. Сада је тако : да нристаше те доктрине, која би названа „носледња јерес",* хоће да се учврсто у мишљењу народном а нарочито у мишљењу омладине. Сада је тако : да се тој доктрини иривлаче слаби и немоћни, обманути од иресиља свога самољубља, те се напрежу, да би прогласили атејизам доктрином умова снажних и неодвисних; доктрином, која је нотекла из духа правичности. Али сви ти обновитељи војују са.тако слабим аргументима, да се најзад губе у ништавим мудролијама. Ево вам их, па просудите сами те њихове доказе. Једни од њих веле: да су попови и свећеници свакога култа они, што војују против атејизма, јер хоће да уздрже своју врховну власт пад умовима; да су свећеници уираво из мислили Бога. Али како то? Ако су свећеници нронашли * ЏШ јвд Егези.