Srpski sion

*ЈТР. 104.

1ЈР. 44.

марцијална људескара, позивајући осталу „браћу", да га, неверника — ^убију Хрисша ради"!* Није дакле тек уобичајена каква фраза, * Овај моменат налаанмо агодннм, да се мимогред оевриемо на неке назоре у једном реФерату о нашем реченом делу. У „КагоЉшп Моушаша", бр. 205. од 7. гијпа, неки Вго1и8 имађашо наиме доброту, да ту работу прикаже у подужем чланку, читаоцима тога лиета. Он, у главном бар, има доста добро мишљење о тој нашој књизи: назива је „пајћо1јот зШсНјот" у тој области, хиали даље, као „угНпи оуакоуа га<1а" — „оћИје Шега4иге", коју еам употребио, и у њој ее тако „ујез^о итјо впае1, с!а и кпјш тјв то§ао ш&Лје ршпје1Ш, (1а 8е ^1аупа т4 а уМа", и завршује с тим уверењем, да је та наша тварчица „и ЈзМпи ргца4па Шегагпа ројауа". На том труду нека је г. Бруту одмо.је стране искрена хвала. Али нека ми је ипак дозвољен^ рећи, да ме он ни са целом својом апаНгот није могао уверити, есамјатако „уа!геп Бо§081оуае", да се као такав „сез^о рпбтјат пе!о 1егап1п ј т" према назаренима. А то и да докаже , обраћа пажњу на цигле две фигуре, које сам употребио при писању те књиге. Ја сам наиме почео књигу са речима: „Уз толике наше беде и невоље још се и назаренство, као каква оаака губа, шири по телу народном", а на стр. 101. етоји: „Међу Србе дошао је тај немили гост око 1865. год." Та ,;опака губа" и тај „немили гост" дадоше Бруту повода, да с једне стране гледа у мени тако ватрена православна богословца, који је према свачем, што се не слаже еа становиштем његове Цркве, до крајности нетолерантан, с друге опет стране, да даде израза своме уверењу, да би било правилније, када би назарени бивали свету приказивани као питоме какве овчице, које „&е1ја уиее к еагз!уи пећезиот Ш вгем", те дакле и једино е тога „шако, пе§о от1а1а нјјћоуа ћгаса, акгеси §а б1аге з1аге, т181ес1, (1а је сћ'и$1 ри! ргее1 1 ћо1Ј1". Наскоро после тога тражио је „Србобран" поводе такоме резоновању у идејама и идеалима „слободнога зидарства", држећи 8ар, као да је оно инФицирало и перо г. Брута и стунце ,Даго<1шћ Коухпа". По нами није ни на крај памети, да се и сами удубимо у слично истраживање. Тек ради самога г. Брута, ми би му радо препоручили. да у каквим слободпим дневима н.азарене проучи из непосреднога саобраћаја. Ако их је он до сада, у свом 81исНег/лтшег-у, онако, ивмеђ књига, замишљао као „1јш1е, кој 1 зи ае 8 оујт з!уапта гагкгвШј, 1 роШ (1ги^јт ри!еш, ха кој! пп81е, с!а уос Н еага^уи пећевпот", ако их је, велим, до сада замишљао, као какве мирисне ружице, он ће тада морати увидети бар то толико, да те његове мирисне ружице имају и аа дивно чудо оштрс и — тровне бодље. А ако он и тада ту „зкпји Ш, ако ћоее1е (?) 1>о1ез{ сП-иШепи", буде сматрао не као губу, него као пријатан украс на телу српског и хрватског народа, и не као немила госта, него као новину, коју народ српски и хрватски ваља да прсдусрета са усрдном добродошлицом — ми би га врло лепо молили, да и нашу маленкост иаволи о томе при.јатељски уверити каквом повом, али и јаснијом „ацаНгот".

што ја у „Приступу' 1 к тој књизи, на стр. 9., молим читаоце, да ме, са обзиром на наведене разлоге, извине, ако сам у току тога рада, „крај свеколике 'добре воље, инак — може лако бити — једно или друго шггање превидео, или ако сам, крај свеколике обазривости, по гдегде чак и ногрешио." Уједно сам ту позвао и стварну критику, „да допринесе, иа да временом дођемо ваљада и до бољега рада." Оно је, истина, о тој мојој работи већ више пуга било речи у јавноме мишљењу. После ирепоруке „Матици Сриској" од сгране г. Саве Петровића и награде отуд од 200 ф., би та књига приказана још и Црвенорусима у Буковини и Галицији, Румунима у Угарској, па, ето, и браћи Хрватима. Но, осим већ моралне сатисфакције за своје још неисплаћене троигкове око набавке извора и штампе ја других каквих прилога отуд још нисам добио. Али је мени самом пошло за руком, да докучим још неке ,.тајне" тих чудних секташа, и то ћу сада овде да саопштим. Пре свега да исправим, колико ми је то за сада могуће, оно, што са.м на стр. 128 и 129 те књиге рекао о назаренском поступку при крштењу. Стоји као непроменљив факт (што сам и ту навбо), да они крштавају увек ноћу, и то или у реци, или, ако ње нема у близини, а оно у каквој бари — тек мора бити „у природи." Па стоји и то, да дотично лице, које ће се крстити, и онај, који ће га крстити, збаце са себе све одело, па загазе у воду, бар до појаса. Али не стоји она формула, коју сам ја ту навео. Јер онај, који крсти, не изговара речи: „Крштава се роб Божји у име Оца и Сина и Светога Духа", него — а то је јако значајно, ванредно характеристично по дух, који њима провејава — говори овако: „Ја те крштавам водом ради оироштења грехова" ! Та се пракса оснива на стиху Мат. 8, 11, где св. Јован Крститељ говори: „Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а онај, који иде за мном он ће вас крстити Духом светим и огњем" (ср. Мк. 1, 8; Јов. 1, 26; Лука, 3. 16; Дела, 1, 5). Нема сумње, да то није ништа друго, него