Srpski sion

Б р . 49,

Д. Николајевић, да у Марадику ликвидацију паро хијалног дуга спроведе. — Повшиена је плаћа епархијског рачуноревизора од 400 фор. на 600 фор. годишњих. — Одобрени су рачуни ман. Гргетега, Кувеждина, Шишатовда и Врдника за год. 1893. А. II. Радовановић одбијен је се својим потраживањеж од 15 фор. за ирегледање неких манастирских рачуна. — Наредба сри. нар. дркв. одбора о вођењу новозаведенпх господарских књига при сваком манастиру, достављена је ради равнања. — Због пеподнашања исказа о стању цркв. благајни концем год. 1893. дигнути су неки цркв. председници са иредседничке почасти. — Ради лакшег начина и једнообразности у вођењу цркв. општинских рачуна и ради боље контроле разаслати су преко окр. протопресвптера формулари, по којима ће црквене општине рачуне своје водити. М. 0. — (Рукоположе&е.) Г. Стеван пл. Видак, свршенн богослов, рукоположен је 24. новембра о. г. у Темишвару за ђакона, а сутра дан за пресвитера. Консисторија • темишварска одредила гл је за администратора парохије у Новом Сентивану. — (Највиша санкција трију црквенополитичких реФорама.) Три законске основе познатих рефорама, а наиме: о обвезном грађанском браку, о вероисповести деце и државним матицама, које су у горњој кући тешким напорима примљене, задобиле су највишу санкцију. 0 томе је угарски министар-иредседник, без икаквог церемонијала и без икакве помие, учинио саоиштење угарском сабору тек онако узгред, у једном говору своме. Ми ту вест бележимо са зебњом, којом ће она бити примљена у целом српском народу и у великоме делу наше домовине. — (Освебен>е храма у На^лаку.) Благословом Његовог Високоиреосвештенства г. Никанора Поиовића, енискона темишварског, освећен је новосазидани храм св. великомученика Димитрија у Нађлаку. Чин освећења извршио је дана 20. иовембра о. г. часни г. Богољуб Петровић, администратор парохије нађлачке, и г. Јефта Петровић, каиелан батањски. На дан освећења слегло се мноштво побожних Срба и других народности из жеста и околице, којом је приликом тамошњи администратор прикладну проиовед држао. Б. П. —. (Залишне сесије и сесионална земл>ишта српског православног овештенства.) Поц тим иатппсом доносе загребачке „КагоДпе Коуше" овај саошптај: „Висока кр. зем. влада издала је месеца марта о. г. наредбу, којом свештенству право -лавне

С тр . 779.

српске цркве објављује, да у будуће не ће од залишних сесија давати појединцима потпоре, иего да ће односним новцем, где се за то прилика пружи, куповати земљишта за сесије пароха. 24. нов. (6. дец.) о. г. у подне приетунила је Његовој Преузвшиепости бану деиутација свештенства горњо-карловачке дијецезе, воћена од петрињскога проте г. Рафајила ЕукиЛа, да против те наредбе поднесе представку. Вођа депутадије очитовао је том приликом нре Њег. Преузвишености, да је споменута наредба под највећи дио свештенства горњо-карловачке дијецезе штетна, јер су овде земљишта великим делож неплодна, те бн свештенство, морајући земљишта да обрађује и од њих да живи, само још већма страдало и јер је с друге стране, сесионална одштета једини сигуран новчић, што га парохијално српско свештенство до сад добива. Говорник је на послетку замолио светлога бана за одредбу, да Ае се новац од излишних сесија уиотрвбити на иотпору фонда за удовице и сироте свештеничке. ТГреузвишени г. бан, приживши врло нријазно депутацију, одговорио је, да ће наредбу изнова узетн у претрес и жељи правосл. свештенства по могућности задовољити. Ипак се Њег. Преузвишености чини, да се номенута наредба криво схваћа, јер се њом не одрећује, да се сесионална земљишта морају набавити за сваку иарохију, ваи сажо где за то има добре прилике. Чуо је пак нарочито из дијецезе пакрачке, да су свештеници, којима су сесијонална земљпшта набављена, с истима врло задовољни, нак мисли, да би се таквих згодних земљишта могло п у бившој крајини наћи. Призиаје, да је у горњој крајини мало нлодна земљишта, ипак је и ту парохијално свеиггепство, којему су сесионална земљишта набављена, посве задовољно. Од преузвишенога г. бана милостиво одпуштена, одпутила се је депутација к одјелном предстојнику за богоштовј е и наставу пресветлом господину дру II. Кршњавом, који је на говор вође депутацпје г. проте Кукића у ствари одговорно као и преузвишени г. бан, па додао: Добро би било, да се од тих залпшннх сесија за сваку нарохију оснује фонд — из којега би свештеник нримао сесију, јер могло би настати време, да те- сесије из зем. прорачуна испадну. Обећава, да ће за добробит свештенства и цркве иравославне по могућности порадити. Затим је депутација отпшла нредстојнику унутарњега одјела, преузвишеному госнодину Данилу СтанковиЛу, да му се поклони и изрази своју радост иоводож највишега одликовања достојансгвом правога тајнога саветника, али неби сретна, да га затече

„СРПСКИ СИОН."