Srpski sion

С тр . 804.

Б р . 51.

тријарха. Нека сви они, онозиција уогпите, ириложе што пре и што боље у фонд св . Саве, пак су за вечита времена спречили све оне токорсе штетне планове, ради којих по њиховом уверењу саборски одбор неда новаца а св. натријарх оснива фонд св. Саве! Ето и радикалском „Родољубу" и свима другим суностатима нрилике, да именоване и све нас њихове присташе у млево сатру! Дакле: на посао! Али, ми исповедамо отворено, да смо уверени, да како радикалском „Родољубу" тако и његовим једномишљеницима иије до тога. Казаћемо им искрено, до чега је н.има, у чему је узрок ноступка свију њих против св. патријарха и саборског одбора, како оних који ио примеру „Родољуба" безазорно клеветају, као и оиих који својим „мудрим" ћутањем таквим клеветама — пута утиру. Све њих без разлике, како који дан хвата све већа трзавица, што виде да св. натријарх Реоргије, насунрот њиховом злогуком предска зивању у прошлости и сплеткарењу у садашњости, врши савесно на себе примљене дужности,

те тим нутем све оо.ље успева у оствариван,у својега програма, којем је циљ: ред и рад свуда и у свему. Посебице у ствари Фонда с/в. Саве нрегли су да га по сваку цеиу осујете. Јер где би они могли донустити, да исторпја забележи, да је патријарх Реоргије Бранковић фондом св. Саве избавио вероисиоведну школу народну, те да је тиме и уређењем скоро посве растројеног автономног организма по цркву и народ стекао заслуга као мало који његов иретеча на престолу патријарашком, па да тако за вечита времена остаие забележено како је, у најмање, носве кратковида и тесногруда била она оиозиција, која га није хтела бирати, и како су неродољубиви сви они, који још и данас мисле и раде као радикалски „Родољуб"! Ну нека се не обмањују таштом надом, да ће иеторија њима за љубав — зажмурити. Историја не суди и не иресуђује по речма, него по делима. А док уз-а св. патријарха Георгија стоје узорити подвизи и родол.убива дела, дотле на страни онозиције не видимо ништа друго ван шупље Фразе и „родољубнве" клевете. а—р.

ПРОПОВЕД НА ДРУГИ ДАН БОЖИЋА.

Прерадио и говорио Димитрије Празник Рождества Христова је иразник радости. Анђели запојаше славоиоје Богу, кад се спаситељ света, Роспод наш Исус Христос, по превечном савету свога небеснога Оца на земљи родио. И пастири, дознавши од анђела за рођење Спаса, радоваше се, и у великој радости похиташе у Витлејем, те кад нађоше Марију, ЈосиФа и младенца Исуса, нису затајали своје радости, већ свуда разгласише, шта чуше и видеше. Не могу, богољубазни, да мислим о радости, К0 ЈУ Ј е У небесиих сила, св. божјих анђела, и витлејемских пастира рођење Сина божјег пробудило, а да уједно пе иомислим и на нашу радост и не запитам: је ли и наша радост таква сада, кад славимо Рождество Христово, као што је она у њих била? Није. Анђели су божји чиста, света и духовна суштаства, која стоје уз Створител.а свога као слуге Његове, иримајући и извршујући Његове свете заповеди, на је њима и радост вечна на небесима намењена. Ва то се наша људска радост не може н икако ни сравнити са радошћу оном, коју ан-

Станисављеви$, иарох у Војци. ђели, ти доносиоци и весници благих вести познају. Али иастири су били људи као и ми, а при том иису могли толико ни знати цсл тога догађаја: да се Бог јавио у телу, колико то данас ми знамо, па бар да је радост наша такова, као што је њихова била. Кад би судили ио спољашњим знацима, ио оним прииремама, које се чине да нам трпезе буду пуне јела и пића, ио народним нашим леним обичајима, које одржавамо приликом овог благ-дана; кад би и по том судили, што видимо о светлом празнику овом народа у храму божјем више него икада — закључити би морали, да се ми у особито иријатном расиоложењу налазимо, да смо тако пренуии радости, да ће се она иреливати из срца и душе наше кроз цео живот наш. Истина има неке радости, и ми је осећамо у срцу и у души нашој на данашњи дан, али је код многих она тако слаба, да не траје дуже, него што траје иразник Рождества Христова, а код многих не траје може бити ни толико, и онда се гаси.