Srpski sion

С тр . 806.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 51.

одсјај и излив унутарњег нашег нагона, да Бога и ближњега истински л.убимо и тако да се правда наша пред Богом засведочи И још више се тражи, да ову засведочимо, захтева се, да се у целом животу свом, од оног тренутка, кад смо почеди мислити па до краја свог живота, нисмо се ни у мислима огрешили о закон божји, о љубав према Богу и ближњима нашим; јер само под овим условима испунили би закон божји, и само онда би имали ону правду, која пред Богом важи; само би онда кроз себе саме, кроз своја дела блажени били. Али такове светиње, такову правду немамо ми — нема је ни један човек. Само је Христос спаситељ наш има а други нико, и за то нико не може сам себи сиаситељ бити. Бог је добро видео нашу беду, нашу слабост, нашу неиостојаност и слабу веру. Он је добро знао, да никад и при најбољој вољи и намери, не би сами собом ностигли блаженство и спасени били, иа за то је велика милост божја притекла у помоћ грешиом свету, послав ЈедиНородног Сина свога, да га измири с Богом и да оне, који леже у тами, обасја светлост: „да иокаже у вегсовима, који иду, иревелико богатство благодати своје добротом па нама у Христу Исусу". Бог нам је дао и представио у Исуеу Христу, спаситељу нашем, своје милосрђе, да вером у њега спасени будемо. „Јер сте благодаИу спасени кроз веру, и то није од вас, дар је божји, не од дјела, да се нико пе похвали" говори Апостол. У Христу Господу Исуеу најјасније је изражена љубав и милосрђе божје па снрам бедног — палог човека. Кроз њега ће наћи сваки грешник опроштаја аа грехе своје, у њему ће сви наћи прибежишта. „ Ходите к мени сви који сте уморни и натовареџи и наЛи Лете покој душама својим " вели сам Христос Сиаситељ. Предајмо се дакле и покоримо њему. И срде и ум наш предајмо њему, да Дух Христов у нама ради да изумирсмо све више у еоиственој иравди, а да се накитимо украсом Исусове правде; да се тако дохватимо оног у Христу спаситељу пружене нам наде; да се освећујемо телом и душом, јер се тако у нама свети име божје, кад нам је рођени спас Исус Христос све. Тако се продире и улази све дубље у заједницу са Богом, те бивамо и постајемо све плоднији у добрим делима, јер је сила божја у слабоме јака. Истина није лако ићи тим нутем, који нам је Христос снас наш обележио, пошто

је човек слаб и мали, а искушења су у свету велика, шта више, тај је иут за. природу људску непроходан и само Дух истине може својом свемогућом силом грешника на тај пут довести и одржати. Пошто се мора прави следбеник Христов одрећи најмилијих својих навика и послова, најслађих својих мисли, својих сопствених рђавих дела. па и самог себе, да Исус своју част као снаситељ задржи — то би био тај нут тежак и неироходан, али за кога? Тежак је и непроходан пут за високоумне, за уображене величине, који о себи много мисле, који се нред Богом не смирују; тежак и не приходан за оне, који се у себе и у евоја дела само уздају, а не гледе у рођеном Исусу свога Исуса — свога спаеитеља; али није тежак и непроходан за оне, који су сиромашни духом, који грешиост своју иризнају, који Исуса траже, који се за грехе своје кају и траже уздисајима и плачем од Бога онроштај грехова. Ако нам се и чини, да нам није можно из овог бедног и грешног стања у друго сретно и блажено прећи, да оставимо старог човека и обучемо се у новог, опет вам велим: да можемо, али не својом снагом, већ силом Иеуса Христа, који је једини наш Спаситељ. Тежимо за њим и тражито га, да нас он божанском својом снагом подигне, нас који смо у греху пали. Чврста вера у њега и постојана л.убав биће извор нашем спасењу, нашој срећи и блаженству. Је ли вера наша у рођеног Сина Божјег тако јака; верујемо ли, да је Он једини спас наш то ћемо л,убављу горети, да испуњавамо и да. иснунимо свете заиоведи Његове, и онда ћемо пливати у радости и духовном весељу, кад год нам Христови празници дођу, а особито ће нам дан Рождества Христова пружити неизмсрне радости. У том баш лежи ирави узрок, што већи део народа не осећа нраве и чисте радости и на сам свети овај празник, што му је правда Христова још увек запечаћена књига, што на разан начин увек еамо своју правду истиче, а не познаје правде вечне, која је у Богу — која се Христос зовс. За то смо понајвише тако бедни, за то је дух наш смућен, за то празнину осећамо у души и у срцу, за то не осећамо радости, јер се не окренусмо Исусу Христу Господу нашем и не потражисмо од Њега грехом рањеној души мелема, а који нам милостиво довикује и говори: „ ходите, ходпге к мени, да вас одморим",