Srpski sion

стр. 808.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 51.

7. Сир 28. 8.). Даље се види из наредбе о прокаженима, да је законодавад добро познавао разне врсте кожне болести. 1Та не само Мојсије, већ и сам народ могао је у Миснру научити разне практичне лекове, јер је тамо лекарство било тако развијено, да је за разне болести било особитих лекара. Колико су израиљски лекари у тој вештини наиредовали, немамо ближих иодатака. Из старог и новог завета зна се само толико, да су нокушавали лечити и унутарље болести (2. Пар. 16. 12. Лук. 8. 27.), и да су болесници употребљавали многе лековите изворе у Палестини.* У осталом што су прокажене свећеници надзиравали и проглангавали их за излечене, не значи да су се свећеници варочито бавили лекарсгвом. Што им је закон налагао, то није пмало никакве везе са лечењем нрокажених. — Исто се тако не може из списа дознати, да ли су уиотребљавали врачарије. Лепе вештине. Од лепих вештина најлепше је цветала иојезија или тснишшво. Песма иотиче још из најстаријег доба, као што се види из песме Ламахове (Бит. 4. 23). Као нехотичан излив снажно потресеног и ганутог осећаја, својствена је сваком народу и .јавла се код свију народа нрво у области вере, славећи божанство; јер верске мисли и осећаји најјаче потресу срце и осећаје. Код Израиљћана је песништво увек задржало ово становиште. Све светске песме, које се овде онде у ст. завету спомињу и наводе, ишчезавају нред обилним и дивним верским песништвом. које не само да се изједначује са најлепшим и најузвишенијим песништвом других народа, већ их надмашује снажним -и дубоким мислима, нежним и искреним осећајима, обилношћу и разноликошћу ириродних слика и упоређења. По садржају и карактеру несништво Израиљћана је делом лирско делом дидактичко. ЈТирска је несма, особито првобитан облик појезије, величанствена, узвишена и пуна дубоких мисли већ у Јаковљевом благослову (Бит. 49.)

* Таква ,је била бања Витеида. (Јов. 5. 2.) Нарочито беше анатна бања код Калироје на југоисточној страни мртвога мора, у којој се Ирод лечио. То беше врућа кунка идентична можда оној, којује Ана у нустињи нашла (Бит. 30. 24.). Нанротив извори код Мере (Исх. 15. 23.) и силоамски тшсу били лековити. (Јон. 9. 7.)

у Мојсијевим песмама и у Дебори (Исх. 15. Бторозак. 32 и 33. Суд. 5.) ; савршенство и врхунац достиже тек за Давида и других великих песника у доба, кад се најјаче развила теокрација, на траје до пропасти државе, тако да је усахнула тек на неко време после ронства заједно са пророштвом. За време Соломоново, када се образовала јеврејска мудрост, јавља се иоред лирике дидактичко песништво, које је започео сам Соломон и које садржи велико благо мудрих иоука за, све прилике у верском, моралном и грађанском животу. Ову врсту песништва неговали су доцније мудради на двору Језијевом (Прич. Сол. 25. 1.) а носле ропства „Проповедник" (Еклезијаст), најносле Исус син Сирахов, који је разуме се у својим изрекама не само иодражавао старије песнике, већ уједно садрже више правила мудрости него морална и верска начела за живот. Израиљћани су имали способности и за басне, као што се види из басана Јотамових (Суд. 9. 7.) и Натанових' (2. Сам. 12. 1). ^ Напротив нису знали за еиос и за драму, ма да се лирика уздиже често до драмске живости. Што се тиче облика , стари Израиљћани нису знали за метарски ритам. за број слогова и за сдик и у том се баш сачувао карактер древности и дубина духа, што су били задовољни са ритмусом у мисли и што су тежили, да заокруже садржај било тиме, што су употребљавали ређе и необичне речи и што су их смело везивали, било пак тиме, што су лепо доводили у склад ред речи и ред мисли и што су гледали да изједначе стихове како по броју речи тако и ио броју самих стихова. При томе се догађало, да, је по који нут изашао потпуни ритам са сликом, али то не беше намерно, нити се они на то обзирали. Говорпишшво су већином неговали пророци и то не само да су наставили начин, који им је показао Мојсије у својим последњим говорима, да учврсти народ у вери у Бога, већ су дотерали до велике техничке савршености. Пара треба. тражити говорима Исаијиним, Михејевим, Амосовим и других пророка, тако су им јаке, дубоке и обилне мисли, језик силан а облик свестран. У расиореду и облику немају оне добро уређеие дијалектике грчког говорништва, али зато ииак оставл.ају велик и неописан утисак, јер се мисли раз-