Srpski sion

С тр . 828.

,СРПСКИ СИОН.'

Б р . 52.

су само растоЈања и величине кедрових стубова и мраморних. плоча (1. цар. 7. 1 —12.); иначе је оиис тај тако кратак, нејасан, а текст у погледу мера на гдекојим местима можда изоначен, да се неимарство и вајарство те грађевине не може више јасно распознати. Доцније се не спомињу грађевине, док није за Макевејаца иродрко код Јудеја грчки укус и тада су Ироди дизали себи споменике величанственим зградама. Са неимарством је у тесној свези скулитцра и мласшика или вајарство у дрвету и у металу. Већ на самом ковчегу завета налазе се два херувима; тако, се исто налазе два велика позлагћена херувима од маслиновог дрвета у Соломоновом храму у светињи над светињом. Зидови су изнутра били украшени позлаћеним, изрезаним палмама, херувимима и цвећем, а, на већим металним утварима беху израђене разноврсне животиње, па и на степеницама Соломоновог храма стоје са обе стране лавови (1. цар. 10. 19.). Ма да је Мојспјев

закон строго забрањивао клањати се идолима (Исх. 20. 4. Взак. 4. 16.; 27. 15.), то ипак није та забрана сметала развитку вајарства, већ га свела у извесне границе, у којима се слободно могао развијати. Па и саму забрану клањати се идолима, често су иреступали. Ж баш овај преступ и казне, којима су пророци претили онима, који се буду идолима клањали (Ис. 44. 9. Јер. 10. 3.) биле су од таквих последица, да су Јудеји после ропства, држећи се строго Мојсијеве забране о грађењу кипова и слика, избацили све кипове не само из храма, већ их ни ио домовима нису трпели. Сликарсшво се канда није никако развило. У ст. завету спомиње се само узидолопоклонство код Језекиља 8. 10., где се пророку указују на зиду свугде у наоколо насликане животиње што гамижу и многи други гадови (Сравни Јез. 23. 4.). Те тако је сликарство неговано само тајно, као погански обичај; у самој теокрацији нак није могло процветати.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Календар орпоке манаотирске штампарије за просту годину 1895, која има 365 дана. У Новом Саду. Издање и штампа српске манастирске штамнарије 1895. Цена је календару 40 новч. — Већ нрви појав овога календара привлачи нашу пажњу како својом снољашњом израдом, тако и унутрашњом садржином. Док други народи потпуно схватају значај ове врсте књижевности и док се старају да за календаре задобију ионајбоље снаге, који ће својим темељним радовима дати поуке и забаве народу, дотле је код нас са свим друкчије. И ако се сваке године ири нојаву нових календара могли чути прекори и напомене издавачима и .уредницима нагаих календара, то оиет није пошло на боље. Тешко а и дуго би било расправљати за што наши календари нису оно, што би требало да буду. 'Гешко би било решити да ли су томе нехат и немар уредника и издавача криви, или проста трговачка спекулација, јер бе с друге стране одмах намеће питање, да ли у онште материјална средства допуштају, да уредници око себе прикупе понајбоље снаге. и да календаре издају онако, како се приличи. Било како му драго, тек факат је, да нагаи календари нису вргаили ону улогу, која им пристаје. Календар манастирске гатампарије, како већ горе поменусмо, нриметно одскаче од нагаих досадашњих календара. Може бити да ће већина нублике пеновољно овиј календар примити с тога, гато се у овој књизи кроз већину ЧЈганака религиозна струја нровлачи. Који тако мисле, криво мисле. Нага народ

у овим тегаким данима бага тога иајвише треба. У народу нашем треба тај осећај крепкти, .јер нема ли тога, чим ће га онда заменити? Љуто се варају они, који покушавају да у народу тај осећај ослабе, те мисле да га на друге стазе упуте. Народ у маси спсро се образује, и колико само деценија треба, да се народ успие на само мало виши степен образованости. Удари ли народ оном стазом, на коју је силом нотиснут, доћи ће до великих заблуда. Да нређемо на сам календар. Одмах у првом делу календара сретамо се са једном новином. Календар овај испустио је ону оминозну рубрику: „Стогодишњак гата о времену" и рубрику о раду у извесно доба године, гато је могло остати. На место тога уведене су „Историско-литургиске наномене". У овој рубрици објашњен је и растумачен значај заповедних празника и разјашњен смисао иојединих еванђеља. Поступак овај може се само похвалити. У том истом делу после неколико календарских и астрономских напомена назначени су црквено-народни автономни органи наши. Поучно забавни део обилује красним снимцима Предићевих радова из Бечејске цркве. Слике те махом су Срби свеци, сем Јована Златоустога. Ко није имао среће, да ове красне радове Предићеве види у оригиналу, добиће колико толико нриближну слику из ових снимака. Сем тих илустрација има и две лепе слике Крстићеве: св. Никола и св. аиостоли Петар и Павле. Редакција сс старала да ноучно-забавии део гато