Srpski sion

СИОН."

сиваше већу силу, него какву могаше имати очистителна вода у старом завету. И древни хришћани распространшш су употребу исте на врло многе случајеве: тако, њоме кропише зидове храма, свештене одежде, књиге, сасуде, покрове, свеће, а за тим: њиве, винограде, ноља, житнице, јело, пиће и т. д. На ту цел, а по преимућству на западу, снабдеваху своје домове са водом, која се на навечерју пасхе или педесетнице освећиваше ради крштавања оглашених, но пре, него што се у њу уливаше уље; 3 иначе освећиваху воду растворену сољу, ради очишћења. и освећења. 3 Са молитвом при освећењу воде, како за крштење, тако и за пиће и друге иотребе, свагда беше еједињено и осењивање крсним знамењем, а доцније и погружење самог крста. Свети Амвросије пише, да „вода само тада постаје способном за духовно очишћење и спасоносно пиће, ако је она освећена часним крстом. И као што је Мојсије у извесном извору Мери погрузио дрво, тако и свештеник погружује крст Госиода: и вода постаје слатка од благодати". Код нас, на православном истоку, у употреби је двојако освећење воде; једно — велико, које се свршује на празник Бого.јављења Госиодња; друго — мало, које је установљено свршавати на дан нреполовленија Педесетнице - и првог августа, но које се може свршавати и увек, но потреби и жељи верних. Почетак обичаја освећиватп воду на празник Богојављења. скрпва се у првим вековима хришћанства. 0 овом водоосвећењу говори и св. Јован Златоуст у својој беседи о крштењу Христовом. Он вели: „Данашњи је дан онај исти, у који се крстио Господ и осветио воду. Због тога у поноћ на тај дан сви грабе воду, носе ју дому своме и чувају је кроз целу годину. И бива јавно знамење: та вода не квари се од устајаностн, на против, целе године, па и две и три, остаје свежа као да је тај час из извора заграбљена". Из ових речи се види прво то, да се таково чудо извршивало. над освећеном водом, и друго, да се само освећење свршавало у поноћ на празник Богојављења. Али је неизвесно, да ли се та вода освећиваше ради крштавања оглашених, као што ноказују речи данашње молитве бого2 СарјМапиш СагоН Ма$м, 1д«1<те1 е* 1*>1ћаги. Ш>. VI. 3 ОгаЛапиб с!е оопзеегаЈ. ЛЈаИпо! 3. сапи.

јављенског водоосвећања, која је сходна са, речима молитве која се и при крштењу унотребљава, — нли, као што неки мисле, ради кронења крстионица, које обнављаху и освећиваху сваке године, — или на послетку, као и данас, ради црквене и домаће употребе. Било једно или друго, толико је извесно, да се богојављенска вода особито чуваше у црквама, која се у извесно време под именом велике, свешиње даваше кајућим се, који одлучени беху од та.јне Тела и Крви Христове. Тек око ноловине века после Златоуста, односно у другој половини петог века, антиохијски патријарх Петар Гнотеј, иначе Фулон, увео је у обичај богојавленско водоосвећење свршавати не у поноћ, као што је то дотле био обичај, него на навечерју истога празника. Ову установу иримила је доцније цела источна Црква, вероватно и зановешћу императора Венона., који ирпјатељеваше номенутом иатријарху. Богослужбени чин великог водоосвећења, по утврђеном пропису, је еледећи: износ чаеног крста из олтара на, глави свештенослужитељем ка крстионици, извору, на реку или студенац; ход са појањем тропара св Софронија патријарха јерусалимског, пригодна читања из пророчанства Исаије, Аностола и Еванђелија, — велика јектенија, — молитве служећег свештеника,, — крстообразно и трикратно погружење часног крста у дубину воде, са појањем нразничног тропара: „Ко 1и>рдан г к крефанмрВе/А т(Б'к Господи", на послетку кропење освећеном водом храма н присутних. У овом чину освећења особиту важност има трикратно осењивање воде крсним знамењем, са произношењем речи: олски> чмок'кколк>вч« Царк>, пржди и нкш-к наитп/их скатагш ткојгиј и шскати код$ с У иј". То су наиме, исте оне речи, којима се освећује и купка нашега крштења; и оне нас ирипремају и опомињу, да, црпемо ту воду, којом је са нас спран прародитељски грех. По томе се и припиеује богојавленској води сила, која освећује и чисти од греха, лечи душу од страсти и тело од болести, крепи човека на путу к' вечном животу и одгони злог духа и његове намере. Иначе рећи: као да кронење том водом може у нуном смиелу нроизвађаги оно дејство, о коме се изражава Давид: ,,®* кроииши \-ссцч10 (ИХ, и цјчицј^са: ЦЈДЈУШШ