Srpski sion

С тр . 102.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 7.

нриђимо иуним срцем истииитог кајања најсветијој чаши тела и крви Христове, како да сачувамо уље у свећњацима нашим, да не изађемо

у мраку нред судију страшног, и да не чујемо онај страшни, али и праведни глас: в*к/МК касх"! ! — Амин. Јеромонах Оергије ПопиЂ.

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ? (Наставак).

I. Оставићемо г. писца „Заставиног", а место њега спомињаћемо г 3аставу". „Застава" је својим читаодима, сигурно да их поучи, изнела „неколико података, да се види, како су постали наши народни (а ми би рекли народно-црквени) фондови, и у каквој су намери основани". Те податке је „Засгава" пружила у једном цитату из књиге: „Акта сабора народа србскогб у Темишвару године 1790-те држаногг и царска р^шенип". У Земуну. Печатао и издао И. К. Сопрон. 1861. Цитат гласи овако: ,Да се институти (заводи) за иросвету и изображеље младежи осиовати могу, предлаже народ ове фондове: а.) Оиштп народни фонд с капиталом од 203.017 ф. који носи иет процената камате 10.150 ф. 53 н. б.) Годишње нрилоге на семинарију (завод за богослове) и анелаторијалну конзисторију (духовни суд, у ком су бпла и два мирска саветника), на које се следећа лица пред целом народнож скупштином свечано обвезују и себе и своје нрејемнЈцсе све дотле, док им њихов прпход бар овакав, као што је сад. остао буде. А то су: митрополит сваке године даје 6.000 ф. владика темишварски 1.000 ф. вршачки 1.000 ф. бачки 500 ф. иакрачки 150 ф. будимски 200 ф. карлштатски 180 ф. Свега 9.500 ф. в.) Из тог узрока, што црква захтева, да калуђерски ред иосгоји и да се сва нрва и најииша црквена достојансгва из реда попуњавају. народ се најпре побрннуо за њихово издржавање. да би се у миру и тишпни са изображењем свога духа бавили ипример моралности били. будући се мирски свештеници с дужностима духовног старања и са својим породицама занимају. Корист цркве и дужност народа ишту, да се садањи монаси, који су од свога определења са свим одстуиили и само се са економијом и другим њиховом чину ненриличним делима баве, њиховој цели опет новрате, да се њихова добра јавној народној управи новере, њихов ужитак потпуно обезбеди, а сувишак да се узме у оишти фонд,

да би се тако завело школско изображење, које је за манастирски живот са свим нужно. Док се то својим путем не учини. дотле се народ задовољава годишњим прилозима, које су манастири обрекли. Сума прилога од свију манастира чини 11.630 ф. Народ се нада, де ће имућнији сународници институтима са знаменитим ирилозима у иомоћ притећи. — и И после овога цитата, чисто поносно, додаје „Застава" одмах и ово: „Тако се ето за нешто више од сто година нагомилало народно благо на седам милијуна иомоПц знатних прилога народпих". Тако ноносно, танко гласовито подвикну „Застава" те речи, е би човек веровати морао, да је ту тушта уљегло блага њезинога, или бар „њезиног народа". . . Кад оно, — да и ми изнесемо „неколико података, да се види како су постали наши народноцрквени фондови, и у каквој су намери основани". До г. 1749. није било ниједног и никаквог фонда. Те године, основао је блаженопочивши Митротлиш Павле НенадовиК данашњи клирикални фонд, и шо основним својим лрилогом од 50 цес. дуката, а дава.јући у тај фонд сваке године још 10 цес. дуката, по обвези, коју је у основном нисму сам себи поставио, * а за тим: тмоИу манасшира, свешшенства и црквених општина сремске емархије, којима су се доцније и епископи: бачки, будимски, горњокарловачки, костајнички, темишварски и накрачки придружили". „Први, дакле, основ овом фонду положила је искључиво емархија сремска". „Извори иак били су, — осим оиредељене суме прилога од стране митрополита, свештенства и манастира, — црквени тасови. „До тог времена ношени су у нашим цр-

* Од 10. авгуота 1749. до 1. јануара 1768., по гласу тадањег рачуна, унео ,је Митронолит Ненадовић у тај фонд сво .јих првлога 11.174 Фор.; дакле више, него што се унет* и •бвезао.