Srpski sion

Додатак 9-том броју „Српског Сиона. и

тизадију није могао бити чињен — без сабора. Тто, дакле, амортизација до данас није уведена, није крив данашњи саборски одбор. Но крај свега тога „Застава" напада, унраво насрће, на данашњи саборски одбор, јер: он ипак мора бити крив! А зашто? Зато, јер „Застава" и послз претставке саборског одбора од 12. (24.) априла 1891, и иосле решења министарског на ту иретсгавку, још ни данас не верује, да је издавању зајмова из непрпкосновеног и клирикалног фонда потребно претходно одобрење кр. уг. министарства. Не верује; него је то њојзи „усиљена", а не — ледена збиља, сушта чињеница. Или „Застава" није знала ни за ту претставку саборског одбора? Није знала зар ни за извештај његов поднешен сабору г. 1892? Или, у опште није знала ништа, кад је узела перо, да пискара о „Немањином благу?" А да „Застава" не зна генезу наведеног „претходног одобрења", о том је сувишно и спомињати Јер онај, који не воле и не сматра потребним купити књиге цароставне", па баш кад хоћете и „ рити а по „старим и новим књижуринама", тај то знати и не може. Но ми смо дошли у тај положај, да морамо превртати разне књиге; не за то, да обавестимо једну пусту и дрску незналицу, као што је данашња „Застава" у спорноме питању, него да обавестимо бар један део оних, које она својим пискарањем жели да обмане. Ради ц>их ћемо, а у тој цељи и ово навести: Претходно одобрење државне власти ири давању зајмова из поменута два велика фонда није увео, ни установио, данашњи саборски одбор; него је то установа тако исто стара, као што су стари и ти фондови. Од кад је тих фондова — као такових — увек је потребно било то „претходно одобрење"; разуме се у разна времена, у разним и формама. Да не спомињемо и разне регуламенте, навенЛемо шта о томе наређује „Изјаснителни отиис од 16. јула 1779 (Деклараторија). У 8 тачцн, слово в.) наређује: . . . „али нод камату дати новце слободно је само онда, кад ми за то дамо највишу дозволу, коју ћемо свагда радо дати, само ако се довољно докаже, е су ириватни људи толико имућни, да им се може дати у зајам без штете неприкосновене закладе главница." У 16 пак тачци: „може се дати уз довољну сигурност и приватним

СИОН." С тр 145.

људима, али после наше претходне највишо дозволе." У „Упутству", по ком су се имала управљати три архијеиископска асистента при руковању са фондовима, а у 14 тачци се одређује: „Као што су садашње у ове фондове спадајуће обвезнице изрично, или на име сриског народног на благо народа употребнти се имајућег неприкосновеног имања, или на име карловачког школског (клирикалног) фонда издане, тако се имају на, исти начин обвезнице у будуће издавати, и чим се од камате или другог прихода 1000 ф. готових накупи, ови, ако нису већ на издавање по на.јвишој наредби опредељени, даље неплодни неостављати, него одмах, или каквом јавном фонду, или ма приватним ио пртису тачке 8 и 16 овог изјаснгшелног регикрииша иод иншерес дати". На овим наређењима оснива се и наређење највишег решкрипта од 10. августа 1868, а наиме оно у § 9. V. А: „Донде, док конгрес не учини сходне наредбе . . . остају у крепости досадање наредбе о издавању зајма". За тим оно у § 18. У. Б: . . . „она ће (управа фондова) после учињеног испита дозвољене сигурности чинити нашој влади предлоге ради издавања зајма." А и саборско устројство од г. 1875 тако исто наређује у § 32: „Саборски одбор има зготовити и сабору поднети нацрт штатута о поступку при дизању зајма. . . И дотле, док ова уредба с одобрење.н Његовог Величансшва не сшупи у живош, имају важност у тгледу дизања зајма досадањи ироииси и обичаји". Није ли све ово доказ, да смо ми казали сушту истину — па ма како она п горка била —, кад смо рекли, да решења саборског одбора у погледу зајмова из клирикалног и неприкосновеног фонда морају ићи на претходно одобрење кр. уг. министарству, а то да је једна снречица поспешном и обичнијем издавању зајмова бага пз та дванајвеЛа фонда? А није ли то, с" друге стране, и доказ: да „Застава" пише 'нако на памет, на хва/г; без икаквог познавања ствари о којој пискара; а једино за то, не би л' ко год казао: је с' чуо, и та „Застава" нешто зна? Кад оно, видићемо све то више, да данашња „Застава" све то мање зна о „Немањином благу." (Наставиће се.)