Srpski sion

Б р . 10

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 163.

чили исти на уздржавање у јелу и пићу. Исти иа, ност телесни изнури тело, те умртвује грубе страсти и тим начином не само да слаби, већ уништава многе ирестунне тежње. Н. нр. трезан човек неће се лако решити на оне нрестуне, које у иијаноме стању врло често учини. Но има много већнх страсти, које су карактера чисто духовног. а таке су: гордост, гњев, завист, частољубље и тима сличне. Ове страсти шкоде души и служе у рукама ђавола као нове замке, којима ђаво лови душу но својој вољи. Те тако пост телесни без поста душевнога, т. ј. без умртвљења споменутих страсти. не сачињава истинити пост. Због тога баш још у Ст. Завету Госнод изобличава оне, који само телесно носте и јасно указује на својства поста савршенога : „Зашто постисмо, а ти не погледа ? Тле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све што вам, је ко дужан. Ето иостите да се прете и свађате и да бијете иесницом безбожно. Немојте шстити тако. А није ли ово шст што избрах : да развежеш свезе безбожности, да иреламаш хљеб свој гладноме и сиромахе прогнане да уведеш у куЛу: кад видши гола, да оденеш, и да се не кријеш од својега тела. Тада Ле *синути видело твоје као зора, и здравље ~%е твоје брзо нроцвасти, и пред тобом Ле иИи правда твоја, слава Тосиодња риће ти задња стража (Исаија 58, 3, 4, 6. 7, 8.) Зато нам и налаже св. црква, поред поста телесног и иоаг душевни: „постнгцесн, братге, те.геснА;, постимсл и духовк\; и , пева бна (на стихови^; на вечерњу прве недеље часнога иоста у среду). Ко тако иости, тај се заиста налази вап власти ђавола, у души такога човека нема места злоби. јер је пост подавио и умртвио исту. Не подлежи сумњи, даје борба са душевним страстима много већа, него са жељама тела; али

ко ности као што налаже св. писмо, тај ће исте лако савладати : „јер Ле Тосиод водити га вазда". (Исаија 58, 11) Зато су баш светител>и и велики мужеви хришћански и љубили пост и стављали се под заштиту иоста, а особито онда када се справл»аху у борбу против ђавола, или када се приуготовљаваху за велпке подвиге. Света црква дала је баш због тога — некима назив посника. Прибегавајте, благоч. хришћани, иод заштиту светога поста; на и ако би били највећи грешници, шта више, ако би се налазили у власти самога ђавола, пост као добра стража душе, иоказаће вам како ћете с& ослободити вајвећега непријатеља вашег и како ћете га победити! Преиодобна Марија Егииатска, била је највећа грешница, па чим је свети пост узела за заштиту своју, као мачем, носекла је све нређашње грехове своје, и из рабе ђаволове, постала је раба Господња. Јест! Ко пости телесно и душевно, тај сс само може надати, да ће му преблаги Бог опростити грехове, јер свети евангелист Матеј у 7-ој глави говори: „Не судите да вам се не с.уди, јер> каковијем судом судите, онаковијсм Ис вам се судити, и каковом мером мерите, онаком Ие вам се мерити. — Јер ако оираштате лудима грехове њихове оиростиЛе и вама отац ваш небесни, ако ли не опра.штате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неЛе опростити вама гријеха ваишјех." Тако треба да постимо па ћемо: „сабирати себи благо на небу, где ни мољац ни р/ја не квари, и где лушжи не поткопавају и краду", јер свето Писмо вели: „јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше Амин. Тимотије Димитријевић, овештени!:.

У ВЕЛ.ИКИ ПОСТ.

Слава по еванђељу на јутрењу. Покајања отвори ми двери, Живодавче, Господе и Боже! Јер дух рано устаје ми, кротак Одилази ка светом Ти храму, Дом тедесни посећи на себи, Што је цео нороком оскврњен; Али — како издашаи и благ си, Очисти ме но доброти Свога

Неизмерно милостивог срца! И ниње. На спасења уиути ме стазу, Богомајко, да но њој тек ходам, Кад сам своју великим и срамним Греховима окал.ао душу! У нераду провео сам жиће, У лењости потрошио дане, —