Srpski sion

С тр. 183.

редба са стране виеоке кр. земаљске владе, била би православним Србима у краљевинама Хрватској и Славонији јасан знак, да је иитање ово нокрепуто по њезиној вољи и да је она већ а рпоп имала за њ готово ријешење. па је само чекала згодну прилику, која јој се иружила у тштању кр. жупанијске области беловарске, или можда и мимо споменуте кр. жупанијске области, другим којим путем н начином! Сходпо ирироди паше комуналне школе и карактеру светосавске свечаности, могућа је владипа одредба само у споменутом смислу. И таквом одредбом понуи.авао би се закоп у оним дијеловима својим, у којима се иије јасно изразио, нонуњавао би се у духу. који крозањ провијава. Г1а | кад је висока влада одлучила. да га тло- ј иуни, опда мислим, да би га, бар с по- , гледом на ово наше покреиуто питање, требало сасвим попупити. А Фактично има још питан.а, на која се по постојећем за кону опет не бн дало јасно одговорити, или би бар одговор, ма какав да се даде, могао наићи на противност, било с које стране. У мјесту једном рецимо има комунална школа, у њој је прешежна веЛина православне дјеце. у истом мјесту има и иравославна црква, али филијална. Парохија којој то мјесто припада, има својега пароха и капелана. Један од њих дође на дан св. Саве, да литургише у Филијалној цркви. Вријеме погодно, свијет би желио да се пође са литијом у школу, свештеник такође, а и учител. и дјеца. ХоКе ли се смјети то учинити? На другом опет мјесту исте су прилике, само у школи није претежна већина православне дјеце, већ трећина, или четвртина? Хоће лн се смјети поћи са литијом у школу, односно, хоће ли се смјети тог дана обуставити држање школске обуке? .Га држим, да по смнслу закона о облигатпом школском празнован.у благдана и православне и римокатоличке цркве, не би у овом требало нравити разлике мећу парохијалном и филијалном црквом, дакле ни школом парохијалнога и оном Филијалнога мјеста. ИТколско нразповање о којем

је ријеч, није закон одредио ради зидова црквених, ни ради положаја њезина у црквеној оишшини, већ сигурно ради богослужења, које се у њој обавља. Била дакле црква „гирпа", или Филијална, само ако је на д »II св. Саве литургија у цркви онога мјеста, у коме је школа, не би се смјело бранити православној литији, да у школу дође, односно, да се због празника св. Саве школска обука обустави, ма у такво.ј школи била и само '/ 4 дјеце православне вјере. И још једаи елучај може да нас/гуни. V н.еком мјесту је школа, у н.ој већина, половина, или но броју знатна мањина дјеце православне вјере, учитељ такође православне вјере, али у мјесту немацркве никакве. У таквој школи н. пр. да се иа дап св. Саве не држи обука и да учител. са православном дјецом, за њих и родигеље н.ихове, ириреди згодну светосавску свечаност у школи! Да ли би се ко могао томе противити ? Закон не говори ништа. Наредба би дакле владина требала да обухвати и ово питање. Њезин пак одговор на овакво питање требао би бити асрирмашиван А разлоге за тај повољни одговор налазим ја у томе, што се то ирироди школе ие противи што ће школа тијем само добити, јер ће јој се тај један дан богато надомјестити већим маром и радоснијим пријањањем дјеце за иосао, те обилатијом љубав.ву њихових родитеља. Даљи разлог налазим у том, што учитељ и онако смије и мора ириређивати са дјецом, у згодпо доба, екскурзије у дивну Божју прирбду, а ова свечаност и није ништа друго, него духовна екскурзија у царство најчистије л.убавм и иајчистијега морала, побожности и светиње, у царсгво духа и најузвишенијих идеала. Ова екскурзија иоучна је, бар као и оиа у природу, ноучпа за дјецу, поучна за родитеље њихове и пријатеље. А кријепи она и тијело, поспјешавајући крвоток и нриводећи цијелу људску природу у оно пријатно расположење, које чонјеку тако годи, да се још дуго након свечаности добро осјећа. Разгледајући објективно и мирно ово иокренуто питање и судећи нравилно о нрироди школе у опће, наше комуналне