Srpski sion

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 229.

ЧОВЕК ПРЕД ШОДЕРНОШ НЛУКОШ Ћ ХРШТиШКОШ РЕЛНГИЈОШ. По немачким и руским изворима прерадио Сава Теодорови^, професор и катихета у кр. вел. реалци. (Наставак).

Па ииак се ]гре неколико десетпна година појавила једна нриродо-научна или боље рећи природно-философска хипотеза, на коју се материјализам и атеизам радо и често, чисто са неким задовољством позивају, налазећи у њој тобоже нотврде за своју науку. То је нозната хинотеза дарвшшзма , о којо.ј ћемо неколико речи прозборити. Енглески научењак Дарвин изненадио је пре неких десетина година свет .једном књигом, у којо.ј брани једну теорију, која је не толико својом дражи и новопЉу, колико смелоиЉу и привидном сигурношћу, којом своје тврдње доказује, сензацију изазвала. Рекосмо, да у том делу Дарвинову за учени свет не беше дражи са повости; јер још стари јонски природни философ Анаксимандер (рођ. 611. пр. Хр.) тврђаше, да су се жива бића образовала сама од себе постепено из влаге, нод утицајем топлоте (Р1и(. Р1ас. рћН. V. 19.; ср. Еиае!). ргаер. еу. 1. 8.; 2 Р1и4. (Јиаев4. вутр. VIII. 8. 4.), Па и Емпедоклес из Агригента је тврдио нешто слично (рођ. 490. пр. Хр.); овај млађп философ мишљаше да су се ноједини делови животиња самостално или сами од себе образовалп; с тога •— вели -- било.јежн вотин.а. које су имал &-ашо~~о~чи, неке само главу, уши, ноге и т. д. (Р1и4. с1е р1ас рћП. V. 19. 26; сравни Етрес1ос1. ар. Аг18(о1. „(1е сое1о" III. 2. и код бЈшрНс. у комент. к делу „с1е сое1." Г. 1446.). У новије доба су поставили сличну хииотезу француски нрпродњаци Ламарк, Катрфаж, Сент-'Илер, — не постигавши никакова успеха; јер многи нриродњаци усташе против ње, међу којима је особито славни Кивије (Сиујег) доказао лажносг и научну лабавост те теорије — На у чему се дакле она састоји? — Дарвинизам тврди, да сви садањи живи организми, човек, животиње, биљке воде

производили; а „борби за опстанак" приписује дејство, да су слабије , несавршзније врсте ироиале, а. јаче и савршеније се одржале. Но откуда тај један праоблик или само пеколико њих, кад спонтана постајања органских бића из неорганске твари, дакле некога, „прастварања" нема, пошто старо Харвејево начело: „све живо постаје из јајета" (отпе У1уит ех оуо ) сто.ји, и само се још фисиолошки опредељеније даје тиме изразити, да све, што живи, бплл;а и животиња из једне Келијце ностаје! (Е1е1)1§, „Сћет. ВпеГе" 20 ; ср Шпсј, „6о1(; ипс1 <Не КаШг" 280.). Док год атеизам ириродне науке на шо нитање не одговори, или га превиђа, не може он имати никакова права на озбиљну пажњу и он се у свом заносу јако вара, кад мисли, да се може позивати на дарвинизам, као ослонац својих тврдња. С тога је и један између Дарвинових присталица морао признати: „и за прво органско биће био би нуждан лични творачки акт; а кад је једном такав нуждан, онда је са свим све једно, да ли се тај први творачки акт само са једном врстом, или са њих десет, или са стотином хиљада бавио. Док год ми дакле са стварањем рачунати морамо, дотле морамо сумњати, да, смо у дарвиновој теорији нашли кључ појавама". (Вгопп „ић. <Не Еп181ећип§ (1. Аг1еи", 516. 519.). Па ни сами Дарвин не пориче, да је нужно претиоставити неки лични творачки акт при постајању првога организма. Он вели: „Има ли истине, или барем сенке од ње, која би иотврдила веру, да би неоргански елементи без икакових органеких би1,а п једино иод утицајем познатих снага живи створ нроизвести могли?" (Тће <1е8сеп<1 оГ Мап. немачки, I. 57.). Но узмимо за један час, да је у неком прастаром добу можда у врућој морској води постојало

норекло од неколико, или чак од једног је- | неко живо биће, чији ностанак не знамо, те

диног ираоолика, из кога су се путем тако званога „ природног иолног избора " и усљед „борбе за оисшанак " мало по мало развили. Он иринисује „нолном избору" то дејство, да су се иотиунији организмн на рачун несавршенијих развили и тако нелрестано нове врсте

које ћемо са Дарвином назвати „АзсШап", на заиптајмо, како је из тога имагинарнога бића нроизишла грдна, неирегледна поворка класа,

редова,

лија, врста, родова и њихових

пододељења са свима њиховим разноврсним органима, карактерним знацима и особинама,