Srpski sion

Б Р . 15.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 247.

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ? (Наставак).

IX. ас1 7. Данагињој се управн фовдова приговара, и као један разлог оптужнице, против ње подигнуте, навафа: да „кршном и у потаји оснива фоид за чиновнике око фондова, те у тај фонд, под тајанственим називом „рачун писарине", даје 1%' чистог нрихода из свију фондова." Странка, које је „Застава" орган, морала је знати, требала је знати, а и знала је, да 1 % „писарине" постоји ири нодизању зајма из фондова. Та је странка бивала на, саборима нашим. Ту јој је место, а и дужност била, да нротив те „иисарине", а у правцу горњег „Заставиног приговора, иодигне свој глас, у одбрану интереса фондовских, у заштиту просвете, којој су приходи фондовски намењени, а која се, наводно, штети са 1 % писарине. Радикална странка то чинила није. Она је ћутала. Не за то. што ни.је имала прилике, да о томе поведе реч, п у правцу тога да постави свој захтев, него за то је ћутада, што је знала, да би приговор, као што га чини „Застава", или њезин г. „Радикал", био неистинит, да би оитужница, коју они подижу против управе фондова, бнла — неоснована. Уместо радикалне странке, учинили су тај нриговор и подигли ту оптужницу: „Застава" и г. „Радикал". А зашто? За то, јер ће, не један, читалац чланака „Куд се дева Немањино благо," — кад прочита у тим чланцима, како се кришом и у ттаји оснива неки фонд за чиновнике око фондова, — помислити, па и рећи, а остати и при уверењу, да данашња управа фондова заиста ради нешто кришом и у нотаји, са неком тајанствености, на штету фондова и просветних интереса црквено-народних. Остаће прп уперењу, да данашња управа фондова заиста на „рачун ппсарино" даје 1 % чистог прихода из свију фондова у некн фонд за. чиновнпке око фондова. Да, остаће ири тим уверењима, на реч „Заставе" и њезиног г. „Радикала", — јер неће ништа друго ни чути ни читати; јер неће доћи у ирилику да сазна истпну. А ево шта је истина у снорној ствари. Нанаднути I % „ппсарине" узпма се на бла-

гајни фондова још од г. 1874. Та „иисарина" уведена је, дакле, 17 година нре, него што је постављена данашња уирава фондова; а постоји, ето, 22 године. На рачун исте не узима се, као што се у „Застави" вели, „1 % од чистог прнхода из свију фондова", него 1 % од свочае, коју странке иодижу на зајам из фондова. Узима се од странака, и то ири тодизању зајма једаред за свагда. Према томе: тнме се нити крњи и штети пнтерес фондова; нити спречава и једна њихова цељ и определење; нити се тиме чини што кришом у иотаји и тајанствено. Чини се то 22 године јавно н отворено, јер се та „писарина" иотврђује странкама у намирама, јер се она спровађа у књигама фондовским; а, као што се из нанаднутог „Извештаја'' види, полаже се о њој н јаван рачун у тим „Извештајима." — Кад би та „писарина" имала да положи темељ пензијоном фонду ма и само фондовских чиновника , илн као што се у „Застави", с извесннм смером, вели: „око фондова", — и онда би та ингарина била од општег добра и користи, и ми би .је одобрили и бранили. Јер, свака подобна пнштитуција, ма и у последњој анализи, од оиште је користи и служи на добро целини. И нензијони фонД фондовских чиновника био бн, и остао би увек не само од личне користи тих чиновника, него као једна тековина наше народно - црквене куће, која бн јој увек накнаду за уложени нован доносила. Доноснча бн јој тиме, што би према обезбеђеном чиновништву имала права на много веће захтеве п потраживања; а и тиме, што се наша аутономна уирава не би морала стидети, да јој чиновници остају под старе дане — на сокаку. Сваки пензпјони фонд има своју и материјалну п моралну добру страну. Цељ је сваком нлеменита, јер хумана — хришћанска. Подизатп се прогив оснивања ма којег иензијоног фонда, значп — протест нротив хуманитета. Већ за то је приговор и резоновање у „Застави" ненромишљенб. Оно може гоцити тесногрудости и кратковидости чпјој. Оно може годити онима, којн у своме пснлзмењеном