Srpski sion

В р . 17

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 287.

свршио чин освећења, управитељ штампарнје и уредник .,Срнског Сиона" нротојереј г. Јован Јеремић рекао је ово: „Високодостојни и високопречаснн Господине, високо нречасна и високо шгована господо ! У име божје, а светим молитвама и п^смама св. наиге цркве православне, часнпм крстом и мприсним босиљком, осветисмо ево нросторије, у које је смештена прва Српска Манастирска Штампарија српске православне Митрополије карловачке. Хвата вишњем Богу кад и то дочекасмо. Хвала Му милости вечнога промисла! А иосле вишњег Бога, подигнимо хвалу и захвалност, носле Бога данас првом пријатељу дркве и народа свсга, најбуднијем чувару светиња њиховпх, на ревнијем стараоду и нокровигељу српске народно-црквене школе, књиге и просвето: св. Пашријарху срискоме Георгију БранковиИу. Слава Му! Подпгннмо хвалу и славу и српским нам манастирима Гргетегу п Беочину, те њиховим дичним управнтељпма, који се синовски одазваше очинском позиву своје п наше врховне црквене старешине, те нритекоше иметком, њима поверених манастира, да помогну оживотворити мисао и тежњу < ч. Патрија/рш Георгија, и основати ову културну нам тековину, а животу јој наиретка осигурати. Слава им! * * * А сад ми опростите, што не могу у овом тренутку, а под несавладаним утица ем ове важне појаве и значаја данашњега велеважнога дана, да оденем у руво речи мисли и осећаје, које ми иолећу умом, и који се роје у срцу и по грудима; опростите ми, што не могу вама да прикажем оне слике п прилике, које ми излазе иред духовне очи, са тих мислн и осећаја, а о прошлости, о садашњици н о будућности културно просветног живота срнског у Митрополији карловачкој. А и на што, да вам гве то ређам п казујем, кад сам нотпуно уверен, да се ваше мисли данас сретају с мпслима мојима; да су нам оеећаји исти, да сви помишљамо на прошлосг, која оваке Длне имала није; да сви помишљамо на оно, што ће ова културна установа садашњицп нам народно-црквеној датп, шта ли будућности оставитн . . . Све је то у божјој руци, ал' ће зависити

и од људи. Или ће на светлости и жару њихове љубави и њихових дела ова установа процветати, српској школи, књизи и иросвети на корист, или ће на студени ледене равнодушности, са нерада нл' хрђава рада њиховога да свене и угин Дао Бог да буде оно прво! А да ли ће тако бити, ја не умем казати. Речи о томе не могу ништа говорити ; о томе имају тек дела да ироговоре. Сачекајмо њих . . . Једно је дело свршено; пред њим се поклонимо. То је дело : ево ова штампарија. И поновимо тонле своје искрене молитве престолу небеском, да. нам милост божја благослови ово народно-црквено првенче, да му живота, напретка и снаге неускрати никад! А кликните са мном заједно: Да живи оснивалац Српске Манастирске Штампарије, Његова Светост, преузвишени Господин Патријарх српски Георгије БранковиЛ ! Клпкните са мнок заједно: Слава српским манастирима Гргетегу и Беочину, власницима ове Штампарије. Да живе високодоетојна и високо нречасна господа архимандрити Илариои и Плашон! Да живи, цвета п напредује Српска Манасгирска Штампарнја!" 'Ге усклике којима се свесрдно одазваше прнсутни, понављамо п ми, и желимо да све тако буде. Смештење Српске Манастирске Штампарије у Карловце, у седиште српског Патријара, мптроиолнјских властп, просветних завода, митронолиј ке архиве; .једном речи у центруму нашег народно-црквеног живота, — то је дело истори;ско-културне важности. Ми ћемо о томе иовести реч у овоме лнсту у своје време; ал' да се будућности ништа не изгуби испред ока, бележимо одмах. да је прва парна штампарска машина смештена у Карловце дана б. (18.) априла о. г. а ирвп иут зарадпла дана 12. (24.) априла. Срп. Ман. Штамиарија је завршила своје штамнање у Новом Саду дана 1. (13.) анрила и то са штамиањем 26. бр. „Нашег Доба;" а отпочела је св ',ј посао у Карловцима са отштампавањем 7. табака брошире „Хоће ли бити од користи" (Прештамнани чланцп из ^Српског Сиона"). Дао Бог, да се остваре и испуне све оне лепе и родољубиве жеље, надања и очекивања