Srpski sion

В р . 22.

Усљед рефериешг.а епархијеког рачуно ревизора решени сј следећи иредмети: 1. одобреии су ирорачуни срп. нрав. цркв. оиштине у Пачиру и Товаришеву за 1895. годину. 2. одобрени су црквени рачуни сри. прав. цркв. општине у Пачпру од 1894. год. — Срп. прв. цркв. општпне у Ђурђеву од 1892—1893. год; срп. прв. цркв. општине у Кисачу од 1887 до 1890. године. — срп. прв. цркв. општиие у Ст. Стаиару од 1886 до 1-ве половине 1890. године. 3. враћешг су рачуни срп. цркв. опнгтине у Тителу од 1892 год. и манастира Бођана од 1894 год. са ревизорским примедбама ради исправе и објасњења. — 4. да се од стране манастира Ковпља за I. четврт 1895 год. у препису поднесене господарске књиге, високом Саборском Одбору у Карловце на даље развиђење поднесе. — 5. изаслат је епарх. рачуноревизор у Суботицу, да тамо на лицу места црквене и закладне рачуне финалише. — 6. црквене и закладне рачуне срн. цркв. општине у Ст. Бечеју од 1894 године издати рачуноревпзору на иреглед и извештај. — 7. црквеној општини у Ппвници издати главну рачунску књигу од 1857 до 1874 год. уз реверз. — 8. упутити епарх. ревизора да на терег г Тимотпје Димптријевића капелана у Суботпцн за енарх. фонд нроппеаних 20 фор. у рачунекој књизи коначно одпише. (Окружница ов. Синода цариградске цркве против папине енциклике). Грчки лист „Црквена Жстина", орган васељенскога патриарха, јавља, да је св. Синод, старајући се да одржи хришћански народ у догматима чисте вере а у цељи да све правоелавне Хришћане сачува од сваког иноземног. православљу страног утицаја, у својој носледњо.ј седнпци поверио архимандриту Григорију Констандинади (уреднику поменутога листа), Герману Каравангели, Констаитину Ванцалалиди и ученоме Јордану Каролоди, да саставе нарочиту окружницу, у којој ће ее опроврћи енциклика, што ју .је скоро објавио иапа Лав ХШ. Окружницом ће васељеиеки патриарх посаветовати и поучпти православни свет, и. како јављају „Моск. 1М .д. " из Цариграда, састојаће се из два'дела: из иеторијског увода, у ком ће се историјским фактима иобитп тврдње папе Лава ХШ., и из главног дела, у ком ће се разјаенити разлика догмата источне и занадне цркве; а завршиће се свечаннм протестом православних автокефалних цркава иротнв сједињења с Римом и позваће се свн нравославни Хришћани. да чврсто стоје у верн евојих отаца. Из Церк Вћсн. (Педесетогодишви свештенички јубилеј) прославио је трећи дан Духова г. Димитрије ТеосрановиЛ,

С тр . 373. парох уСтанишиЛу. г. Теофановић је сада 75 година а зађаконио га је 1845. г. епископ пакрачки Крагујевић. Као ђакон ировео је 12. годнна на двору епискоиа бачкога Платона, три године као администратор саборске нарохпје, а од 1860. год. амо је парох у Станишићу, где ужива ошнте ноштовање. Трећи дан Духова о. г. одслужио је јубилар сајош два свештеника и једним ђаконом службу, на којој је држао врло леп прикладан говор. („Бранково Коло"). Као што су поштовани читаоцп сазнали већ, из ирпложеног у 20 бр. „Српеког Сиона" позива на нретнлату, поћети ће 1-ог јула (н ст. к.) о. г. излазпти у Карловци белетрпстичан лист „Бранково Коло" под уреднпштвом познатог н нрпзнатог ириповедаћа, нрофесора г. Паје Марковића Адамова. Белетрпстпчан лист треба свакоме, јер у њему сва!;п ће наћи нонешто што му душа, срце п ум тражи. Такав лист је изван домашаја незграиној руцн и немилосрдном ножу нолитичко- журналистичких касаинпца. Из његовпх ступаца извпре жубор песме. нолеће мномир прнповетке, здружен подекад несташицом иајведрпје шале. Међу ступцима његовим налазп ум н миелилаца и учењака свој одел,ак. Једном речи, такав лнст је сваком мио и драг, свакој кући добро дошао; свакој кући у којој срца нма за неему, емиела за приповетку и здраву забаву, а потребе за поуку и науку. У свакој кући, у којој љубавп има за српеку лепу књижевност „Бранково" ће „Коло" заиграти свакога четвртка и у коло своје скупљати све што је племенито, иа воли лепо. узвишено и умно. Најтонлије препоручујемо „Бранково Коло" и мећемо га на срце Србину п Српкињи свакој. Бруке беше доста, ал' једаред треба да покажемо, да овостраии српски народ нма доста племенитих кћери н синова да одрже један, бар једпнн свој белестристиЧки лист. Сваки у свом кругу нека поради на скупљању претплатника, н опстанак „Бранкова Кола" ће бпти сигуран. А то ће зиачпти: наше куће и иородице, наше Срнкин.е, а и Србин има ће за годншњнх 5 фор. красне и здраве забаве и поуке, — а са овостраног Српетва с-кинуће се брука, која га морп без белетристична лнста! Омладино ђачка ! Сад је твоје време; гаколске су ферије Сећај се „Браикова Кола" па реци сејп евојој Српкињи где год се с њом нађеш, рецп јој да се и она у то коло хвата, јер рад ње је и занграно. Реци сеји нек п она каже мајцн и баби, да је од Бога грехота а од људи срамота, да толика женска

„СРПСКИ СИОН."