Srpski sion

С тр . 368.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 22

га је обузимала кад је чуо за прештампавање црквених књига у Оарајеву.*) Еарловцн. </. ЖивановиЋ.

*) Врло штованв г. нисад пиеањем евојих „Рлзночпч-

нја" чини замагану уелугу издањима дрквених књига коЈа буду од сад прсдузимана; јер ће се у овима многа недравилност моћи исправити и избећи после његових ових оштрогледних и етручњачких цримедаба и исправака. За то га молимо, да своја и користна и занимљива „Рлзнвчтежл" изволи наставити. —Ур —

ПРЕТЕНЗИЈЕ РИМ. ПАПЕ НА ЕНГЛЕСКУ.

Као 1ито ее види рим. иапа је посветио носледн.е године свог живота питању о могућности сједин.ен.а дркава. Отпочев то нознатом својом енцикликом, коју је упутио „свим владарима и пародпма. земље", 1 ) затим се еасвим одао тој ве.1икој идеји, те необавештени свет једва може да прати документе и дела која излазе из нера стара првосвештеника и штампе Ватикана. Недавно, иред самим Рождеством Христовим пздао је напа енциклику, сиецијално за источне цркве, а сад, на сами даН св: нразника пасхе, појавила се нова еициклика упућена специјално ,к елавном британском пароду". Последња ова епциклика била је од великог утецаја на Енглеску. Очевидно је, историја има своја права ; и кад западне цркве, независие од Рима, ни не истичу своју љубав за слободом, Фактичии историјски центар западног хришћанства и даље чува своје тежње за целим западом. То се особито види из утиска, ког је носледња иапска еициклика у Енглеској учинила. У исто време, кад панска енциклика, уиућена истоку, у ствари никаква утиска иије учинила, и остала као глас вапијућег у пустињи, те да у духовној штампи није изашло неколико нолемичких чланака о њој, источни иравославни свет не би ни знао за намере папеке, — а нову папску енцпклику, коју је уиутио пана к британском народу прихватила је енглеска штампа као нојав необичне важности. Шта више и такав орган, као што је „Сћигсћ Тппек- који обично ћутке прелази преко нитања о самосталности цркве, у прошлом броју свом се скоро одушевљава за енциклику, и гледа у њој такав појав, коме равиа по својој важноети за Енглеску није било од 15 века. „Дух, којим је цела посланица Лава ХШ, проникнута, иисао је тај лист у прошлом броју, мора тронути свачије срце. У епциклици својој анелује папа прво на религијозие побуде, које су тако силно развијсне у свим еталежима наших земљака, и сви, био клир или парод, био ') Ендиклика Ггаес1ага $га1и!аНо1Т од 20 Јуна 1894.

члан англиканске цркве или рим. католичке, у Енглеској, морају прнзнати, да та ноеланица има такових савета и ноука, и да се на нас с таквим речима обраћа, наснрам којих нико од оних који љубе нашег Госнода и Владику не може кад прочита равнодушан да остане". Кад би у том смислу ироговорила сва енглеска штамиа, то би без еумњезарим. кат. првосвештеника не мала задовољштина била, а уједно би то ободрило све пропагаторе римске, који већ давно нроричу „обраћење Енглеске к једино спасавајућој цркви", нремда су за доказ тога морали измишљати циФре за годишњу статистику, о броју оних лордова, свештеника и дворјана у Еиглеској, који се у крило римске цркве вратили. Из обзира на гако вслику важност, коју ирипис.ују у Енглеској новој напској енциклици, а будући да последња енциклика добија и општецрквени карактер, то мислимо, да ако се осврнемо на њу интересираће и читаоце нашег листа. Један од разлога, због којих је ианска енциклика у Епглеској произвела тако велик утисак, без сумње је то, што се пре појаве њене на све странс јако агитирало. Рим, тај опробани нропагатор, одавна је већ створио особиту методу и снремио терен за такове своје кораке, и у Енглеској је та метода успела не мож' боље бити. Још у прошлој годинн ночели се тамо иојављивати, незнано из каквих извора, гласови, да иапа Лав XIII намсрава иреговарати с енглееком црквом, и ти гласови ншрили се свс већма и већма, докле се не иочеше појављивати и реалнији трагови те агитације. У то времс наиме, рим. католички архијепиекон енглески, кардинал Воган, нокушао је у виду лекције да докаже могућност сједињења Енглеске с Римом, и док енглеска штампа на све стране осуђује ту рсч, јавно мнење је било већ толико заинтерссовано нитањем тим, да је лорд ХалиФакс могао изрећи своју сензациону беседу, у којој он већ назире