Srpski sion

С ТР . 4бб.

,српски сиоИ."

ПР.

28.

послати Вашој Преузвишености, као предееднику сабора, да споменуте обе уредбе заједно са црквеним уставом, који се још у претресу налази, у своје време иодастрете мени ради исиословања превишњега одобрен.а. Према том, прививши овде под •/. превпшње неодобрене две уредбе, налазим иа потребно у исти мах приметити, да се ове дне уредбе не могу увести у живот пре црквенога устава; јер ове уредбе ваља сматратн изливом (последицом) у црквеном уставу смештенпх начела; а мировинске урсдбс у опКе не стоје у органичној вези са црквенпм уставом, те увођење истих у живот дакле не наилази на тешкоћу, нити ее указује такова начелна тешкоћа, која би могла спречити увођење истих у зкивот и то, и без сутицаја сабора, административним путем. Знатни узроци целис.ходности захтевају, да се ове уредбе одмах уведу у живот. Пез обзира на то, што овим уредбама чиновници, проФесори, удовице и сирочад, као и мирско свештенство добивају у погледу коначне опскрбе јемство, ко-

јега до сада не имађаху, не сумњам, да ће увођење истих у живот сви верни ерпеке иравославне цркве радосно иримити, јер Г«е ово бити доказом тому, да рад у години 1892. држанога сабора неје биојалов, а но што је неизвесно време, у које ће се сабор моћи сазвати у ссднице, мораће се ове уредбе узести у живот административним путем. Превишњим потписом енабдсвену краљевску наредбу, која садрЖава мировинеке уредбе, част ми је овде иод 2 /. привити е тим умол^ењем, да се изволите одмах иобринути, да се иста у смислу највише одлуке Његова Величанства уведе у живот администратнвним путем. Примите, Ваша Преузвишености, искрени израз мојега одличног поштовања. У Будимтшти, 11 јула 1895. године.

(м. п.)

Барон Банфи (с. р.) За верност превода: 1)1 Лаза Секули! митроподитско-патријарашки н народно-црквени тајник.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Српска православна црквена оиштина у Загребу доставила нам је следећег садржаја изјаву своју ИЗЈАВА Српеко-православне црквене општине у Загребу.

Већ од дужег времена учестали су у јавноети оштри нападаји на Његову Светост нашег сриског натријарха г. Георгија ВранковиЛа , рушећи безобзирно углед и аукторитет иоглавмце овопределне срнско-православне цркве и поткапајући патријаршеско достојанство, које се од носиоца исте врховне духовне и црквено народне части, док је он ужива и обавља, никако оделити неда; паче и саму народно-црквену аутономију нашу у корену евоме; јер се неоправдано и непромишљено изазива мешање и уилпв непозваних Фактора на самосталност патријархова положаја као врховне иоглавице цркве и у наша чисто аутономна уређења. Злонамерне нанаде и погрде ове врше на жалоет два нравославна Србина, п то на основу тако зване „шандорске аФере" г.г. др. Јован иначе Јота ГрујиН и Стеваи ЈовиИ уредник „Страже" што у брошурама што у јавним лиетовима неирестано .и тако, да је то на нашу срамоту

већ и јавна саблазан носгала. Ова ствар „шандорске онштине" већ по одав на на јавност изнешена, без да јеикаковом суд ском прогону против нападане високе личности повода дала, била је најзад и у нашем саборском одбору као нашој врховној аутономној области свсстрано претресена, који по своме донешеном и објавл>еном решењу, ништа крпвичнога у њој пронашао није ; иа инак и после тога н то још јаче и жешће тера ее тај огаван посао против Његове Светости, натријарха Геогија но из намерах и нобудах којих чистоћу овђе не ћемо поближе да исиитујемо. Досга да те „намере" и „нобуде" еа „шандорском* ствари ни у каковој звези не стоје осим у колико нм ова само изликом и иодлим средством служи, да се на тај недостојни начин, каји нас иред етраним и изображеним светом ужаено компромитује, што пре до нечисте цели дође. Ако у нас овостраних иравославних Срба