Srpski sion

1јр. 34.

збириу именицу, онда нас не ће изненадити што стоји преДикат у једнини шдождн. Кад се све ово узме на око како Је аналогија израдиладаје од ном. једнине камм иостао акузатив и номинатив множине и како је овдје к л м К1 г о р а 1|Ј а акуз. множине, који засгупа номин. множине по руском, а тај се ном. множине онет има схватити као збирна именица

Отр. 563.

онда се лако можемо ириволети да је у новијим издањима сасвијем на евојем мјесту к а Л1 м гордцЈА измијењено правилним обличјем ка= (И к1 к х горАфА, које се одмах може разумјети и зна се шта је. Иогријешено је дакле што и у Сарајевском издању није нејасно и онакарађено обличје к л <и м горлфА замијењено јасним обличјем кажмка г о р а цј а %. Јов. Шиванови-к.

„(ЛЧ1СКИ СИОН.-

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ. Расиравља: Југ Станикић, парох. (Наставак)

Тетко нам је то веровати. иа смемо мислити и закључивати, да и у грч. тииику, и другим грч. књигама дрквеним редовно недељна јеванђеља имају оно пето велико уважење, које имају и у руско-слов. кљигама; другим речима, да се и но грч. типику у минејеким недел.ама осим минејеко недељних јеванђел.а још и редовно-недељна јсвапђел.а прочитати имаЈЈ. Тако што мислити можемо и закључивати смемо, што знамо, да је руека дрква типик и друге књиге црквене од грч. цркве добила и нримила; и г. Р-д каже, да је наш тиник превод еа грчког. (Врош. 22.) Па кад је тако, оида је питаље: које је носебно, минејско-недељно јеванђеље недеље ев. отаца 7. сабора? да лн оно исто, које је и по нашем типику: Јован, зач. 56? Или је зар посебно јеванђеље те недеље: Лука зач. 35.? Против другог јеванђеља говори то, што ее то јеванђе назпва јеванђељем четврте, — дакле: редовне Лукине недеље; и сам садржај тога јеванђел.а је протпв таковог мишљења. Не, - јеванђел.е недел.е св. отаца 7. сабора бпће или оно исто, које је и по нашем типпку Ловап зач. 56.; или јевапђеље: Матеј зачало 11 , које се по грч. јеванђелпстару чита у недељу св. отаца око 16. јула. 'Брошира. 37.) Но било сад ово нли опо јеванђел.е посебпим минејеко недел.ним јеванђељем недеље ев. отада 7. сабора - питање ,је: на што везивати недел.у св. праотаца 7. сабора за ово или оно редовно-недељно јеванђеље, кад недел.а св. отаца 7. сабора има своје посебно, минејско-недељно јеванђеље? А друго може ли се ова или она редовна недеља везати за недељу св. отаца 7. са-

бора, кад еу редовне недел,е — тако рећи помичне, покретне, надају са читавим месецом и више дана чае раније, час касније; а недеља ев. отада 7. сабора, и опште минејске недеље с.у сталне, иепокретне, или ако се баш и крећу, помићу, — то бива само еа 7 дана? И зар се у недељу св. отада 7. сабора не може прочитати јеванђе.ве оне редовне недеље, која је на реду, па било то ма која, као што је то и код других минејских недеља случај ? На послетку: ако је јеванђеље — Лука зач. 35. — збиља иосебно, минејско-недељно јеванђел.е недељи св. отаца 7. сабора, онда то јеванђеље не може бити јеванђељем 4. редовне Лукине недеље, иего ће бити друго неко јеванђеље, које за недељу св. отаца 7. сабора везано бити неће. него ће ее увек читати на свом месту. После свега овога држим, да рећи могу и смем, е може отпасти напомена првог правила грч. јеванђелистара о „изнимкама";. другим речима: 4 Лукина недел.а не ће бити час трећа, час четврта, него увек четврта (21 ) као што је то по руско слов. јеванђељу, с том само наноменом, да ће се 4. редовна Лукина недеља — по грчјеванђелистару — разликовати у зачалу од 4. Лукине, 21. недеље по духовима руско-словенеког јеванђеља; ово носледње само у том случају, ако је јеванђел,е — Лука зач. 35 — минејеконедељно јеванђеље недељи св. отаца 7. сабора. А у недељу св. отаца 7. еабора читаће се осим минејско недељног, још и јеванђеље ове редовне недеље, у коју недеља св. отаца 7. сабора надне. Под 11. децембром паводи се: „нед-киа стк^х праоцж."