Srpski sion

В р. 40.

Ковиљ увео. (фатству га као настојатеља приказао и сву му маиастнрску непокретност и покретност инвентарно у управу предао. - Јером. манастпра К. ос.Јфен је због неких му нрестуна на једну месечну епптимпју. — На основу спроведене истраге против Ј. Ј. И. ароха у Л- и доказаних том ириликом чињеница иодељен је истом нароху строг укор са претњом озбиљније казне, ако се не поправн. — Припуштени су полагању стечајног испита Ј. Ж. П. катихета у С. и Ј. В. В. лични помоћнпк у К. Молба Ј Т. Д. личног помоћника у С. у погледу дрва која би му наводно полит. општина нмала да издаје; одбијена је као неоснована. — Узет је на новољно знање извештај цркв. општине, у Ст. К. да је тамошња становница ЈБуба Кобиларева' нодигла на тамошњој ппјаци каменити крст у вредности од 380 фор. — Спровешће се вис. министарству извештај цркв. општипе у Ст. Бечеју о стпнендистима закладе баронпце Е. Јовићке. - • Призив исте општине нротив наименовања админпстратора за парохију сад већ иок. нротојереја А. Поновића одбијен је као закашњен. — Узете су на знање и објавиће се онима којих се тиће иресуде високопречасног МЦСавета у 38 бракозв. парница, које све на развод брака гласе. — Осим ових нредмета решени су још некојн од мање важности. (Саборски Одбор) држао .је јучер, у суботу, своју пзванредну седницу под председништвом Његове Светости. (•ј* Моја Гавриловић добротвор народни). Покојни Моја Гавриловић родио се у Карловцпма 1796. године и ту је свршИо основне школе и гимназију, а правне науке у Кежмарку и Пешти. 1830. прешао је у Србију и бивао: секретар суда алексиначког, секретар војне управе, секретар државнога савета. Једно време је морао наиустити Срби.ју, но се г. 1857. опет у њу вратио, и од то доба бивао члан Касације, а онда државни саветник еве до г. 1888., кад је по својој молби стављен у иензију. Као чиновник бпо је ношген и правичаи, карактера отворена и смела, готов да увек чинн право и брани нравду. У Србији је стекао опште уважење, које га је увек пратило и са наше стране од свпју његових личнпх познавалаца и познавалаца његовог светлог карактера и чистог родољубља. Као ирави и искрен родол^уб сетио се и у носледњим часовима живота свога народа, те својом носледњом вољом даривао разне народне заводе и друштва. Његово .је срце љу-

С тр .Ј569. било цео срнски народ. У иоследњој вољи својој, у своме завештају, даривао је Србију, алн није заборавио нн школу у којој се учио, и која Српству тако много вреди. Није заборавио нп карловачку гимназнју. Ево, нека то најбоље каже његов тестаменат, који овако гласи: У намери, да својом скромном тековином бар колико толико иомогнем нашим патриотским и нлеменитим удружењииа у остварењу њихових, истина тешких, али и узвишених задатака, ја пишем ову моју носледњу вољу. Ја имам две сшотине иедесет {250) комада обвезница сјмског лутриског зајма. По смрти мојој од ових лозова има се одмах предати : Лрво, патриотском друштву Св. Саве у Београду, иедесеш (50) комада; Друго, стрељачком друштву у Београду, кога сам и сам члан, педесет (50) комада; ТреЛе, карловачкој гимназији, у којој сам учио ждесеш (50) комада; Четврто, вредном и нлеменутим друштву „Коло јахача. Кнез Михаило" у Шапцу, тдесет (50) комада.; и Пето, фонду за сиротну и напуштену децу у Београду, такође медесет (50) комада. Алп остављајући и да.јући иоменутим корпорацијама напред означенп број лозова, то јест свакоме по педесет комада, ја то условљавам следећим : Обвезнице, лозове ове не сме нн једна од именованих корпорација продати, нити иначе ма којим путем и начином оту!)ити, него мора сачекати крај вучења овога лутриског зајма, а то је до јануара 1931. год , за све то време, т. ј. до краја вучења зајма, лозови се дакле имају чувати и хранити од иомеиутих корпорација као њихова имаовина и свака од њих има нраво уживања интереса нрипадајућег на лозове. А ако међу тим који лоз буде извучен; онда ако је то било само са добитком улога, у томе случају има се за добивени новац купити нов лоз и тако извучени лоз попунити. А ако би згодитак био већи од псш хиљада дипара , онда се онај вишак што преостане по куновини лоза, има равномерно поделити измеђ свију напред именовпних корпорација. Тога и те контроле ради има се списак свију мојих лозова предати свакоме од ових друштава и у истом списку означити серију и нумеру свакога лоза. Нисам никоме нигата дужан, а нисам по

„ОРПСКИ СИОН."