Srpski sion

1>р. 44.

суштаство св. Духа таково, да се Он , у виду човечијем" сликати не може; другим речима, значи: тврдити и учити, да је Бог Дух свети другог суштаства, друге нрироде, него што јс суштаство (нрирода) Бога Ода и Бога Сина. Но ако Ш1 сликајући Божанека лица у т ка:!ујсмо н озпачујемо баш н љнхова лична својства; и како „рођеље и исхођење означавају два иосебна об.1нчја бића„ код Бога Сима и Бога Духа светога: то — но што се дух светп јавио Авраму „у виду човечијем", — тврдити, да се Дух свсти и не може и сликати не сме „као човек сносом, два ока, и т д., а признавати, да се Бог Син „у виду човечијем" слика и еликатн може, значи: тврдитн и учитн. да међу Богом Сином п Богом Духом светим постоји још и већа разшка од оне, која постоји међу п.има на основу љихових „личпих својстава"."

Па је ли та и такова наука православна? Вероватно, да би у делима, односно тумачељима св. отаца нашли узрок, за пгго се при крштељу Христовом Дух свети баш „у голубијем виду" показао. — Но кад узмемо у обзир, Д а ј е Дух свети при крпггељу имао „статн" на Христа (Јов. 1., 32), — оида, миелим, увидети можемо, да је „голубији вид" најзгоднији и најленши био, у ком се Дух свети том приликом појавити могао. * На крају ми је ианоменути, да сам икону нресв. Тројнце са три лица на једној глави описао као једну стару, ретку и необичну икону, и снимивши ју, нонудио сам ју љубител.има старине, реткосги п необичности. У Тарашу, на дан „св. аностола Томе" 1895. Југ Станики^. парох.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Основи иетинној науки. Књ. I. М. А. Карлшева. (Петербург 1895.) Ова књпга разлаже ирву цоловииу И111и чева труда. а циљ му да докаже тезу; „Наука нпје кадра опровр11И Бога". У предговору наводи овакву алегорију. која ноказује смер ннсца. Он вели: „ IГГта радп човек кад залута у шуми, а не види сунца. месец или звезда? Он се нење ла највеће дрво и стара се да пронађе правац, куда му треба ићи да пзиђе из заблудности нз шуме. Он угледа сунце те одмах може да одреди стране света па кад спазн у даљиип кулу или звонару, већ рачуна да је избављен. Чешће се нење на највпше дрвеће, управи пут. нзбавља се." Писац тврди, да је сувремено л>удство зашло с нравог нута нознтивне науке и да га је заблудео рационализам, нозитивизам и материаизам. Наш век називљу „нервним", а у ствари њега треба назвати т горочним веком ; узроцп растројства нсрвне спстеме јесу људски иороци. С тога писац ирепоручује да се људн угледају на заблуделога у шуми. Човек се мора свом снагом носгарати. да се упозна идејама истине, нравично-

сти. милосрђа и добра н узвисити се до извора вечне истине ,,1Гитање о бићу Бога сувише је важно у човековом жнвоту". Књига Каришева и јесте ироба научног доказпвања стављене тезе. Писац разлаже и критикује гледишта п теорије разнпх философа и филозофских еистема. У закључку књнге чпм овакав извод: „Наука нризнаје Бога. Позитивизам не може оироврћи га. Са развићем науке утврдиће се истннпто разумевање нрироде, Бога" и т. д. Дужнп смо наиоменути огромну ерудицију иишћеву. Кљига блпсга безбројннш цнтатима, ночињући од Аристотела до најновијих писаца Огпста Конта, Страхова и Писарева. Тако се одзпвљу рускп журиалн и новине о тој књизи Каришева. Ми смо је иавели с тога, што нашн млади књижевннци, ирп сваком случају нотржу Светозара Марковића као кебу иза нојаса, а у стварн сва су његова дела нросто реченице узете т Писарева. Ко дакле хоће, да се унозна са тпл питањима, нека узме и прочнга ову књигу, иа Бе у њој наћи и Писарева, кога иокојнп Свегозар Марковић није добро ин разумевао. //• 0.