Srpski sion

С тр . 850.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 52.

РазночтенЈе кк скацнннм ^ церкокно # слок-кнскн^л кннг^л.

•V ДФ ан . Л пост. гл . 3. ст. 4. и 5. гласе: коззр^ккх жј Њтрх нанк со 1шлннол»х, реч«: коззри на нк1. Онх же прн/гкжаше и/их, Л1НА н-кчто $ ни)[х прј/лти. Овако гласи у издањима од год. 1864 и 1875. Ова два мјеста нотиуно одговарају матици: 'Атг\ааа$ бг Шхрос, 31 $ аитоу аиу х<Т) 1оз хчугј, гТтсг, [ЗХгфоу гЈ$ ујуа$. 0 бг гкгГугч а 5 т оТ д, проабохму Т1 теар' аитат,' ЛајЗгТу. Истина да ова два новија издања (а тако ће бити и у најновијима издањима) одговарају потнуно матици, али ипак су старија издања правилнија по језику, а тијем тачнија и од саме матице. Тако у издању од год. 1755 гласе та два мјеста овако: козз(1'кк& же

Њтрх нанћ со 1имннол»к, рече: коззрн на нк1. Онх жб приаФжаш« и/иа, / ина н^кчто (0 н ( 10 прЈАти. У млађим издањима стоји датив множине и /и х као и у матици аитоТд, генитив множине Л н и х као и у матици ~ар' аотоТд, а у старијем издању имамо датив двојине или, н генитив множине Ж нно. Ми из реченице видимо јасно да је по својству црквенословенскога језика боље двојина и л\ л, н е јо него множина и Л1 х, н и ж, иа и у самој матици боље би било да ти облици стоје у двојнни. Овдје биљежимо да и Сарајевско издање има свуда двојину као и старо издање од год. 1755. ј. т.

НОВИ ПОДАЦИ АСИРОЛОГИЈЕ 0 СВЕТСКОШ ПОТОПУ.

Недавно је базелски проФесор Карло Шмит цустио у (.-вст малену брошуру, у којој се наводе нови нодаци, који потврђују дубоку старост и иетинитост светског нотопа, који је у библији оиисан. Нознато.јс, да је уноредо с библијским причањем о иотопу, и код источних народа, од најстаријих времена, било слично нредање о великом надоласку воде, која покри сву земљу. То се иредање сачувало само. у једног историчара халдејског жреца, Г>ероза, који живљаше за 300 год. пре рођ. Христова. Он је оставио иза себе врло драгоцену збирку легенада и предан.а, које је скунио или од савременика или из пређашњег времена. Веома је важно, тто се у последњем СЈ, учају Бероза користио, у погледу извора редкпм кроникама, које су биле у храму Бела. У ноловици овога века, енглески путник Ј1рјард, раскоггавајући обале Еуфрата и Тигра, нашао је читаву библијотеку асирског цара Асурбанииала (око 650 год. пре Хр.) У библијотеци беше до 10.000 равних четвороуголних глинених плочица исписаних клинастим писменима. Нађене плочице су одмах послали у Енглеску, у Брнтански музеј, и ту су постенено, благодарећи особито трудима Ђорђа Смита, тумачене. Показало се, да .једна група плочица садржи, међу осталим, причање о великом потопу света, као што га црибележише асирски нисци из врло старих прича.

У својој брошури Шмит овако износн садржај тога интсресантцог причања: Сурипак, град на обали Еу®рата, постојаше већ одавно, кад богови намислише нустити на њега велику буру. У савету богова председаваше велики Еа заповедник неисказане мудрости, бог непрегледне бездане. Он рече Газис-Адри: „ти човече из Суринака сагради лађу, спреми задоста хране у лађу и мети животиња од сваке врсте ! 11 Газис-Адра начини лађу, са шест оделења једно над другим, осмоли је изнутра и сноља асФалтом и принесе жртву боговима. Затим напуни лађу златом и сребром, које имађаше, и животињама свих врста; уведе у њу сву своју и женину родбпну и све животиње и унесе све ствари и покућство. Чудноват изглед сунца показа Газис-Адри ириближавање велике буре. Он уђе у лађу, затвори за собом врата и новери чување лађе крманошу Буцур-Биљу и са страхом очекивашс свануће идућег дана, Сутра дан једва се указа зора, кад се на небу иојави мрачан облак. Разлегаху се загушљиви громови I'а манови, силнога зановедника ветрова, и анануки духови бездне уздигоше своје факле. Раман силним вихором подиже иееак до неба и иретвори сваку светлост у непровидну таму. Боде су долазећи свс рушиле и тако збуниле људе, да нс виде брат брата. Сами се богови поплашише од надоласка, који све прождире и одлетсше до пајвишег неба Богу Ану. Богиња Истар, мати