Srpski sion

Б р . 52.

ЈГазпћ адмипистратор парохије у Соки оеуђен иа накнаду потрошеног дркв. општииског новца тако, да му је уживање парох. сесије одузето све дотле, док се из аренде те сесије новац не накнадп. Потврђено је решеље адм. одбора темишварског у погледу разрешене цркв. скупштине арадске с тпм. да се има нов избор у најкраћем року обавитн. 1Гримљен је призив дра Свет. Димитрнјевића иротнв решења адм. одбора темншварског у предмету прпјаве му нротпв цркв. бпштнне темишварско -граДске због несавесног руковања оншгннским иметком и фундацијама, те је пзаслано поверенство, да ствар извиди. — Установљеи је сппсак чланова мировин -ког фбнда, и наређено је, да се мировипска прнстојба са- 1. јануаром 1896. нма уилаћпватп односно од нлате одбијати; за нрофесоре новосадске и карловачке~ гпмназије пак одређено је, да се иредходно увршћују у чланове мнровинског фонда, но имају се декрети о њиховој сталности иакнадно поднетн. Чиновницн саборског одбора проглашени су за сталне и примљени такођер за чланове мировинског фонда. — Епарх. школ. референт бачки и будимскп Ст. В. Поповић Стављен је у мир и одређена му је мнровина из клирик. фонда у своти од 1200 ф — Исто тако одређена је мпровина из клирик. фонда Герасима Петровићу као бившем професору богословпје у свотп од 1200 фор. по с тим ограничеЊем. да му се иста мировнна ие може издавати донде, док ие положп рачуне о интеркалару епнскоппје будимске, а у колнко би ма кад у какву нову службу ностављен био, да му се издавање мировине стегне. — Манастиру Грабовцу одобрен је зајам радн онравке својпх зданнја н инвестицнја. Осим тога расправљана су миога мњења фискалска п фондовским иарницама и ванпарохијскпм предметима. (Извештај о раду епархијоких власти епарх. Бршачке.) I. Конзисторнја имала је своју седнпцу 8. (20-ог) декембра нре подие. ЈГредс-едавао је внсоконреч. г. мандатар, Таврило Зми.јановкЛ. Од важнијпх предмета рефернсанн су н рсшавани овп: Референт извештава од којих су све тела, удруже!ва и личностн стпгли изрази саучешћа приликом смртп високоиреосвећенога блажене паметн Епнскопа Нектарпја Ди.мптријевиЛа те је решено, на исте се изразе саучешћа нисмеио захвалптн. —- Узета је иа знање н публиковаће се висока одлука Св. Архијерејскога Сииодј , донесена 22. септембра о. г. нод бр. Ас1 М. 01.9. Син. 37, којом је одређен одношај н односно старешинство између мнрскога п монашкога свештенств.а ове Митрополије. — Узета је на знања и нубликоваће се нодручном свештенству вн-

сока одлука Св. Архијерејскога Синода донесена такођер 22. септембра о. г. нод бр. А(1 М. 022./634 Син. 43, а у ствари нодпесака свештенства пет овомптроиолпт. епархија, да бн Св. архпјер. Синод одредпо за односие прилике цпвилно одело свештенству ове Мнтрополије, као и да би одредно, колику косу да носи исто свештенство. — Узима се на знање извештај нротонрезв. звања вршачкога, да је, на основу овдашње одлуке бр. 1040. I. 217 од о. г., је ромонах Партеније Стајнћ дана 12. (24-ог) новембра у адмпиистрациЈу нарохије фердинске уведен. — Парохијска звања: вел.-средпшко, јабучко, сефкеринско и борчанско, уиућена су најстрожије, да дотичним надлежним надеолгабировским зван 5 има тражене статистичке податке о кретању људства у својим парохијама у року од 24 сата поднетн не пропусте. Одбијенје фнлијал манастира Војловице, срн. иравосл, цркв. општнна старчевачка са својом представком. да се истој устуне оних 90 908 ланаца земље, коју, као што се у истој нредставцп вели, манастир Војловица ужива у име иарохијскнх сесија, те да помоћу те земље и инога нмања свога подигне себи св. храм и дође до свога засебнога пароха, те да сачињава нарохију самосталну н од манастира В01ловице независну. На исгу иредставку побудили су исту општину мотиви, који немају никакве исторцјске подлоге. Предсгавцн је нрикључен грунтовни извод од нашњака старчевачке онштине, па се наводн, да је манастиру Војловици од тога иашњака дато 90 908 ланаца „у име парохијских сесија, и да маиастир ту земљу од памтивека ужива". Међутим је у иегдаиљој војеној крајинн пашњак био од вајкада, па све до год. ^ббО 1 . својина војенога ерара. а год. 1850., на основу основанога закона војеие крајине (&гепх§тшн1о-ебе12), који је издан најв. ц. к. натентом од 7. маја реченс. године. нрешли су нашњаци у својину дотичних политнчких онштина. Војенн ерар давао је до год. 1850. од истих нашњака, од случаја до случаја, поједпинм стаиовницнма нарцеле за кућне плацеве, баште и т. д. У старчевачкој опшгпни ночео је војени ерар таково дељење нашњака год. 1808., што се и из реченога груитовнога извода еа свнм* тачно видп. Но манастир Војловица није дошао до осиорене земље ни самим тнм дељеЊем. Јер када су у војеној крајини увађане грунтовне књнге — а то је било ире год. 1800 —, и када је уваћено фактично стање нашњака, тада је на пме „8(:аПо 81;ги'скоуа" укњижено 998 1128 ланаца, а на име „Л\'ој1олуИгег Ка1и§уег К1о«/(ег" 80 908 данаца. Прплнком ревндовања пашњачког поседа, год. 1828., пронашло се, да манастиру Војловици прппада још 4 ланца,