Srpski sion

Б р- Г)2 „СРПОКИ СИОН." С тр . 843

жене, али крепка воља, частно срце, утврђено у науци хришћанској, може те преионе избећи и савладати. Имајући у памети закон божији, мислећи на живот Христа Спаситеља и његових Аиостола, хришћанских мученика и других ираведника, задржаваће се Хришћанин на путу врлина, одвраћаће мисли своје од грешна дела н у сваком случају, где има што предузети, руководиће га страх божији, да бп му дело могло бити частно и поштено, достојно препорођенога, Христом искупљенога човека. Истина, човек који нема пред очима своје опредељење, п не мисли на будући век, живи на земљи за себе и за своје потомке. Привезан за земљу и земаљске ствари, брине се за добра овога света, да их сам ужива и да их оставн за насл>едсто нотомцима својима, а често заборавља на добра, која су вечита, која треба да понесе у други бољи свет. — Течевнна земаљских добара често пропада, често се измиче из руку властника, често долази у насљедије незахвалних срдаца, ма да су она рођена крв н.ихова, а течевина вечних добара остаје у души човечијој, отвара рајска врата, р)жоводи к' спасењу; нпти пропада, нити се заборавља; добра та остају уппсана на небесима, и на страшноме суду, када их неумитни Судија промотри, развеселиће душе праведника, како се сада ни помислити не може. Бог је узвисио човека над осталим животињама, дао му је светило ума, да може познатп своје одношаје, да може познати свезу своју с' Богом п са осталим светом. Бог је људима откривењем својим показао пут, како могу на овоме свету спокојни и задовољни, а после смрти у вечноме животу блажени бити. — То је узвишена неоцењена наука, коју нам св. црква наша предаје, и коју ваља слушати и к' срцу примати. — Сва се та наука обрће око три главне врлине, које душу воде Богу, а те су: вера, нада и љубав. „Безх к-крћЈ некозлигжно оугодити Вог8", вели слово божије. — Тко без вере живи, тај блуди на овоме свету, као онај који без луче, без светиљке иде по пространој тами, по помрчини. Тога ни дела не могу бити уредна п достојна умног божијег стВорења. — Такав човек не може нн љубави к' добрим делима имати, као онај, који верујући у Бога и свагда мислећи на Њега, извршује заповеди Његове. Треба дакле богољубезни, да веру своју храните, како је од свете цркве примате, и да се не стидите п не бојите исповедати је свагда и на сваком месту. Непостидна вера утврђује у души Хришћаннна известну наду, да ће га милост божија спастн и наградити вечитим блаженством. ..Оокершнигк оупоклите на нрнносил«8к> калгА клагодлтк К5 кј)окж'плга 1. ХрТгтоккшх- — (I Петр. 1. 13): Као и вера треба да је и нада Хришћанска тврда и непоколебана. — Да се укрепи нада та у дупш хришћанској, дужност је Хришћанина молити се Богу, славећи га, благодарећи му и молећи му се за потребе своје. - Још је нужно следоватп науци Псусовој о блаженствима. Ако је душа хришћанска плачна овога света ради грехова свОјих, треба да се нада утехн божијој ; — ако је кротка, смерна, милостива, жељна правде ; — ако је чиста срца, нрогнана, треба да се нада награди у блаженом царству божијем. Тиме себе богатећи, стећиће вечно добро, другу врлину хришћанску. Осим вере и наде, јесте још трећа врлина хришћанска, која се простире до бесконачности и та је ллбав. — Љубав нас је божија створила, љубав нас је искупила од клетве и смрти вечне, из љубави к' нама Христос се родио на земљи п свету крв своју пролио за нас. — Љубав нелицемерна к' Богу, треба да испун.ава срца хришћанска. Она је истините вере у Бога и показује се у изврпшвањ\заповеди божијих. „Њ лн>гс!шх слокомх, ниже азк1кол1х, но д"клолгл и истинок« " (I }ов. 3. 18:) Тако разјасњава л.убав св. Ап. Јован. — Кад је љубав и милост божија створила човека из ништа и увела у овај свет, да достане среће и радости, треба да безгрешно пређе овај кратки век, како би био учестник будућег вечног блаженог живота. —