Srpski sion

Г >р. 1

„(ЈРПСКИ СИОН."

Стр. 1п1

6. За време, док су нитомци у трапезарлји дужни су одржавати иотиуни ред. Гласни разговор међу собом, смех, небрежљиво употребљавање посуђа; у онће неиристојио понашање у трапезарији строго се забрањује. 7. Кад бива заједничка шетња или каква егзкурзија. тада нитомци иду на шетњу или на егзкурзију увек иод надзором којега од својих старенгина, двојица по двојица. Из друштва се не сме нико удалити, било да напред пође, било да застане; а у шетњи и на егзкурзији има се нотпуна тишина и пристојност оиувати. 8. Од заједничке гаетње или егзкурзије не изостаје ни један питомац без оправданога узрока. 9. После одређене вечерње молитве „нл сонх грАд^фк^иа" разилазе се питомци у своје собе за спавање и легају сваки на своју одређену му постељу. Свако занимање, а тим впгае вика у часове одређене за спавање строго се забрањује. 10. Сваки је иитомац дужан, што се тиче устајања, занимања, јела, одмора. шетње, легања, одласка у цркву и на преда-вања, строго се држати оних расиореда, што се за сваки течај. зимњи и летњи, од управе издају. 11 Питомцима је забрањено ма кога било у манастир иримати без претходне дозволе управе. 12. Питомцима није дозвољено ништа при себи држати, што школи или обичном оделу не припада. 13. Строго је забрањено гасити свеће, што обично ноћу горети имају, а тако исто и палити свеће, где не морају после звона н(Лу горети. И. Ако који питомац оболи јавиће одмах о томе управи, па кад се управа осведочи о слабом стању здравља, иоћи ће у иитомачку болницу, да ту добије потребну лекарску помоћ. 15- Здравим нитомцима забрањено је залазити у болницу без иотребе. Походити болеснике елободно је, ако сам болесник зажели. IV. Правила према претпостављенима. 1. Питомци се имају без сваке нротивности покоравати својим старешинама, као на посе: управитељу, професорима и братству

манастирском, као особама, којима је новерено старање о њихову изображењу и васпитању. 2. Питомци имају према својим етарешинама, према евегатенству и у оиће према сваком старијем извргаивати сва правила иогатовања и све гато им припада; кад говоре с њима стајати, када их сретну поздрављати, и ако припадају свегатеничком реду приступати руци, у време говора с њима не допугагати себи раздражљивости или неумесних, а тим мање грубих речи. 8. Ради своје 'личне користи питомци морају ирема својим старегаинама излазити на сусрет иуним поверењем и са свим искрено. 4. Питомци имају вавек истину говорити, а особито пред својим старегаинама. избегавајући сва,ко лицемерство, лаж и превару. б. Наредбе претпостављених имају иитомци безуветно извргаивати. 6. Ономене. укори и казни, којима те питомци подвргавају, имају питомци примати без сваке нротивности. 7. Изјаве своје о опћим потребама и жељама наспрам претпостављених. иитомци исказују преко свога надзорника. 8. Својим жалбама у случају, да су чим незадовољни или у случају међусобне какве расире, питомци се обраћају управитељу. 9. Сгрого је забрањено свакоме нитомцу лично и свима у опће исказивати било усмено било писмено какве своје жалбе старијој властп без знања управитељева. 10. Управљати какве ?ахвалнит» г >-* ,г сгитке или сличнп лично, било заједнички, питомци могу само ако су на то доОили дозволу унравнтељеву, иначе се огатро забрањује, па ма на кога та захвалница или честитка унрављена била. У. Правила о међусобном опћењу питомаца. 1. Живећи у заједници питомци састављају неким начином једну иородицу, а за то су дужни свагда се један према другоме братски понагаати и узајамно се љубити. 2. Свака међусобна распра огатро се забрањује, а јога оштрије забрањује се псовка п злоупотр.еба силе над мла-ћима, 8. Питомци се имају клонити. а чувати и своје млађе другове од свакога таковога