Srpski sion

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 175.

свези са природом човјековом, не може истинита наука доказати ни једну тврдњу, која би била у противности са нриродом људском. А у природи људској несумњиво је усађена вјера, тежња к Богу, Јесте против те основне истине устајала сва сила онога, који је хтио Бога да истисне из срца и душе људске, али заман. Лукави је добио себи помоћника, имао их је до еиикурејаца, имао их је и у њима, имао их је и даље с.ве до Бихнера и Штрауса и понтљедњег њиховог ученика у свијету даиашњем. Но ону кратку из]>еку Аристотелову: оиђгу вО-уод &&еоч т ј. нема народа безбожна. и истину од искони у њој садржану нијесу могли оборити. Она је имала своје исповједнике у безбројпим срцима људским, она их је осим осталих нашла у Плутарху, 7 Цицерону, 8 Лактанцију, 9 Сенеки, 10 и другима, а у новије доба у Хумболду, 11 КатрФажу, 12 Цимермаиу, 13 Максу Милеру, 14 поред много и много још других, од којих ниједан није сматрао св. Писмо за безусловио своје полазиште, нити је и један само био ваљда хришћанским свештеником, Опће увјерење човјештва у урођеност тежње његове за њеким вишим бићем није се до данас могло ничим уздрмати. Је7 „Разгледајте по шару земаљском и ви ћете нанћи иа градове без утврђења, без наука, без власти, видјећете људе без еталних стаиишта, који не знају за употребу новца, који немају дојма о кишим вјештинама, али не ћете наћи људског друштва без вјере у божанство, нп једнога града у коме неби било пииаквог свештеника, у коме не ба биле у обичају молитве, жртве, клетве" (Против епикурејца Килота, гл. 31). 8 Бе ма!11*га (ЈЦгиш, I. 16. 9 У 1п 84 Н. сИујп. VII, 9, назива човјека апЈша! геЦ§10811111. 10 Ер18Ј. 117. ОшпПшз с!в •Шн орћно швНа ев!. па даље наставља говорећи како никада ни један народ није бие у етаљу таква безакоњч и ненаравствености, да не не би признавао ма каквог бога. 11 Козтов (I, стр. 16) : и у најдивљијих народа опажао сам да има побожности епрам тајанствене свезе, која спаја човјека еа божанетвом. 12 Њему су као природњаку религија и наравственост основне оеобине људске природе. Оне у главном и чине разлику између човјека и животиње, ~ као што је и Лактанције говорио, 13 И код народа, у којих се не може прнмјетити каква одређена релагијозна доктрина, има вјере у будући живот, више силе и сл. (Бег Мепзсћ. Т, II) и Еш1еНип§ ш сИе уек§1е1ећец(1е КеН^пешббепбећаИ.

су му на суирот изношени нримјери појединих .људи, који као да баш нијесу осјећали у себи ништа од те тежње. Али ако би код којега од тих примјера и уснио доказ да ту иије учињено насиље ирироди, ипак човјештво ни тада не би посумњало о нравилности својега увјерења, исто као што ие би посумњало пи у дар разума својега, ако би му се у име иротивног доказа изнио пред очи човјек умоболан. Мп се сада можемо задовољити и са једном овом доказаном истином, са истином наиме о оићенитости религијозне тежње у души свега свијета, у нрироди свију људи. Јер ако је ово иствна, онда нам нико не може у име никакве на свијету науке доказати, да је вјера наша неоснована, нити се у име науке може и смије од иас искати, да се одречемо вјере у опће А кад би сад имали више времепа, да расмотримо оно што се у свијету под именом вјере појавило, ми би се такође увјерили и о том, да вјера Цркве наше најбоље и најпотпуније одговара на сва она важна питања, која су у нејасној и неодређеној религијозној тежњи душе човјекове садржана. Доказ за ово дуг је и ми се не можемо сад у то упуштати. Но и без тога, на основу само оне једне истине имамо права одбити сваку навалу на вјеру нашу бар са стране оне науке. која се са нриродом бави. Или ће зар истинита наука о природи порећи оно што у природи човјечијој има? А у колико се та природна наука, којо.ј се и наша Црква иајвише радује, јер је кадра да па појавама видљивога свијета иајбоље пока?ке и докаже савршенства Створитељева (Псал. 18), у колико се велим она бави предметима и појавама материјалнога свијета, смијемо слободно и без икаквог зазора рејо.ј) Д а се иоврати у царство своје, када залута у царсгво свијета духовнога. То иак хоће чеето пута и у злој намјери да буде. И ми смо баш били несретни, да се међу нас покушала пресадити таква природна наука, која је залутала, иамјерно залутала у страну јој област. Па зар је онда човјек против ираве науке, про-