Srpski sion

Стр. 218

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 13

Ваша иреузвишеност има подпуно ираво што је изволела нагласити, да је крајње време како у интересу државном, тако и у интересу цркве и народа наш.ег у овим крајевима, да се наши црквено-автономни одношаји после толиких и разноврсних заилета и несноразума искреном и отвореном речи разбистре и расветле, да се наше автономне институције правилно среде, те да се развитак и опстанак нашег црквено автономног живота једном у свој нормални колосек доведе. Ваша нреузвишености! Са повратком угарске конституције донело је угарско законодавство IX. чл. закона од год. 1868. који сачињава уставни паладијум, на коме се оснива црквена автономија српскога народа источно-иравославне вероисповести у зсмљама круне св. Стевава Тај основни закон гарантује српском народу источне православне вероисновести нраво, да је властан под највишим државним надзором своје црквене, школске и овамо одпосеће се Фундационе ствари на свом властитом народно-црквеном сабору расправљати и у том погледу нужне установе еамоетално доносити. Даје му даље нраво, да по тим, од сабора донесегнш и од Њ. Величанства нотврђепрм установама може својим црквеним, школским и овамо односећима се фундационим пословима срететвом својих сожтвених органа самостално управљати. Прошло је већ преко 25 година, како је тај законски чланак донесен, па до данас још немамо свију установа, које су потребне, да би се наш црквено-автономни живот нормалним путем кретати и развијати могао. Крајње је време, да се на овако одличном и меродавном месту искрено и отворено рекне, који су прави узроци, што се та узвишена цел у интересу државном, у интересу цркве и народа нашег до данашњег дана није могла ностићи пи остварити. Ваша преузвишености г. министарски председниче! Молићу за дозволу, да се у том ногледу по свом најбољем осведочењу, колико узмогнем кратко, али чисто отворено изразим. Два су поглавита узрока, који су сметали, да се неке наше црквено автономне институције нису могле у опште у живот привести, а које су и приведене да у многоме иогледу не одговарају условима, под којима би се наш црквеноавтономни живот у кругу својих потреба нрарилио кретати и развијати могао.

Први узрок лежи у нрироди ствари и у нама самима. Ваша преузвишености! Наша источно-православна црква исто тако као и католичка носи на себн тип епископалне цркве. Установе које се у крилу автономног уређења такове цркве доносе, морају имати обзира на основна иравила саме цркве, не могу п не емеју са овима у опреку долазити, јер бп се тиме оделили од јединства, које спаја све сљедбенике једне те исте велике цркве православне. У крилу ишскопалне цркве врло је тежак и суитилан задатак тачно и иравило означити демаркациону линију духовне и световне власти ири уређењу автономног сустава дотичне цркве. Природне тешкоће у томе ногледу, које су дугогодишњу борбу између духовног и световног елемента у нашој цркви изазвале — нојавиће се на сигурно и у крилу католичке цркве. кад се заночну организаторски радови око уређења црквене автономије католичке, које ће скоримице на дневни ред доћп. И тамо ће се одмах на нрвом кораку те тешкоће неминовно појавити те ће дуге борбе и времена требати, док се укрштени одношаји размрсе и у правилне границе сведу. Није чудо дакле, што је та борба морала и у нас нредходити и то тим јача и заоштренија бити, што се о једне стране наша хијерархија, а наиме у нређашња времена круто придржавала строго каноничког становишта не узимајући у обзир културни напредак и актуалне потребе века у коме живимо, а с друге стране што и међу световњацима владаху две струје, једна умерено консервативна, којој и сам припадам, која држи да карактеру наше еиискоиалне цркве, да ирактичним иотребама и нолитичком Положају у коме наш народ у овим крајевима живи, најбоље одговарају таке установе, које ће омогућити миран и нормалан развитак нашег автономног живота, које ће што мање новода давати унутрашњим раздорима и што мање у опреку долазити са државним властима. С друге је нак страпе, и то свејачеи силније, избијала иа површину демократска струја, која је при уређењу наших црквено-автономних институција полазила из нринципа народне суверености и пошто се овај иолитички принцип тешко даје у склад довести са црквеним принципом еннскопалне цркве, то је та струја тако рећи на сваком кораку долазила. у сукоб и опреку час са црквом, час са државом. Међутим које дугогодишњим искуством, које