Srpski sion

Б р . 13

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 201.

милостп божје и у корист дркве мора чувати свој аукторитет. * Кад смо већ додирнули чланак „старога попа народњака" као најновији о горљем црквено нравном нитању, да исправимо неколико намерних извртања у њему. ГЈрво се тврди, да наш синод нема канонску квалификацију за вршење изборног права, јер није довољно многољудан. Најсавршенији картагински канони траже ту многољудност. Друго .је у Русији, где пма 120 епискоиа, те је у том гаранција, да се епискон. избори управо сјајно врше. Је ли баш тако? Цариградски патријарашки синод, који је управљао читавим цариградским патријархатом, бројао је од краја X в. до најновијег времена од три до тридесет чланова, дакле патр. синод је могао радити, кад је на њему патријарх и три члана.* У митрополијама, нотчињеним патријаршији, које су такође бирале епиекопе било је мање чланова, ни по десет, и ако их је било тројца на окупу могли су по I 4 и ТП 3 бирати енископа. Што се картагинских канона тиче ми ћемо нобити тврдњу старог попа баш картагинским каноном 49 (60) којега је садржина: Неко је нрндложио да дванаест епископа само могу бирати епискона. Аврелије епископ рече: нека се чува древни ред, да мање од три не могу постављати епископа, јер у Трипољу н. цр. има свега пет енископа Па и ја зар могу увек сабрати дванаест, десет или и много мањи број епискона. Тај се предлог не може одржати. И на том остаде. А што се Русије тиче, тамошњи избори ако су сјајни, то су због" способнпх кандидата а не због многољудности изборног сабора, јер епископа бира синод, у ком заседавају седам митрополита а не сто двадесет епископа.* Право тројне кандидације — наводи даље стари поп — које врши овдашњи митрополит патријарх незаконито је и исто је себи у корист измислио митрополит Стеван Стратимировић саставивши за исто неку доста опскурну формулу. По Јустинијановој изборној нракси изборно тело — епископи и нобили — тројцу кандидују, а консекратор (митрополит) једног именује. Каснлје, кад је нобилима одузето право учествовати у изборном телу и у њему остали сами * 21]181цтгап, ГЛо бупоЗеп и. (3. Ер1чс. Аткег 8. 33 и 34. * Гл. Берднвков!,, Кратши курсг церк. права, КазанЂ 1888 стр. 43.

епископи, они су тројцу кандидовали, а митрополит или у патријаршији патријарх једног је пменовао, као што сведочи Рластар, Симеон Солунски, патријарх цар. Матеј (гл. горе) и Валсамон. Ту је дакле основ, само је та разлика што код нас нредседник кандидује тројцу а архијер. синод једног бира, а у старој цркви бејаше обратно. Други део тврдње, да је Стратимировић измислио то ираво тројне кандидације, такође је неоснован и у сачуваним записницима синодским сретамо се сваки час са тројном кандидацијом. Тако на пр. 1753 год. на, упражњену катедру костајничко северинског еписконата кандидовао .је митр. 11. Ненадовић 27. маја архимандрите Јосифа Стојановића и Никифора Поповића... Но непотребно је ређати, Јер толико је примера, колико избора, о којима су записници сачувани. Место примера навешћемо једно писмо Мојсија Путника, које је писао као епископ новосадски митроиолиту Павлу Ненадовићу 3 анрила 1768 26 фебр. Те године беше издала царица Марија Терезија рескрипат, ио ком на синоду за попуњење будимске епархије има (први пут тада) учествовати комесар. Митрополит је спремао представку против тог одређења и обратио се на епископе, да му посведоче, како се до тада бирали епископи. Међу осталима налисао је иисмо о том и бачки епископ Мојсије, и то латинско писмо налази се међу синодалијама шездесетих година. У том писму наводи се међу осталим: Шта више ннсу се увек ни на синоду бирали епископи него је слао архиепископ појединце сваком енископу три кандидата и тражио гласове, па сабравши их именовао оног, који је добио највише гласова. Стари поп даље наводи да због корупције митронолита и кривицом архијереја срнских нису постали епископима наши најславнији људи (Јован Рајић и т. д.) Дакле Јован Рајић кривицом српских енискоиа није постао еписконом? Колико се иута понавља оно место у животу Јован Рајића у књизи П. Шафарика,* коју је у првом издању издао вредни Шафарик 1826, по коме „се каже, да му је (Јовану Рајићу) петнаест иута нуђено епископско достојанство које је он сваки пут стално одбијао задовољан својим чином и волећи миј рад у својој ћелији од сваког снољашп

ска." И у књигама и живом речју т&^ лико понављало, да је постало саст&мт/ ј 1 х'. * * СевсМсћге дег вМЛап-. БНегаШг iii. 81 80 р . ј '".