Srpski sion

О тр . 312.

Србина вшпе нс 1>с бити иа свијету. Иаши сгари ово су добро разумјсвали, тс од туда оно. настојањс љихово да се свагдастарају о .јсдној ради друге, о цркви ради народности н о народности ради цркве. БлагодареКп нравославпиј цркви ми можемо дапас да се дичимо нашим именом, пашом иовјесницом, нашим народним особинама. Пе један нам примјер пружа новјесница наша народна о борбама, којс су наши славни иретци у разним тешким приликама са иајвећим самоирегорењем издржали са душманима ради очураља вјере своје свете, вјере нравославне. Па ово, браћо драга, нека нам послужи као опћа поука ::а наше владање, и даиас и увијек. Посебно пак ми Далматински православни Срби пмамо срећу још да се поучимо и из иовјесницс, која се нас непосредио тиче. Г>ожјн и природии закон нам заповиједа, да штујемо старе наше и да нам света буде свагда усномена иихова и све оио, што су опи доброга чинплн. Стари иашп да споменемо само овај вијек — два су пута у тешком искушељу билн радп вјере своје православне, и оба су пуга нпали мушки се одупрнјети унијатекој нанасти. Оба су они иута знали показати, којшко су одани вјери својој и како су готови све за вјеру своју нретријети. Пијесу давно умрлп лоједини између старијих наших, који су радије хтјели да нретрпе ирогоиство и робију, него ли да православљу изневјере. Није мало љих, који су нам са сузама иа очима казивали, каквим су мукама моралп подлећи за вјеру евоју, коликом су душевном снагом морали да се наиасницима одуииру, а да еачувају вјеру своју п да је иама млађима као свети аманет предаду. И ово, браћо моја мила, пека нам буде најсветија поука у данашњем добу повога искушења. Добро пазимо и ии за један час не заборављајмо што нам поручују, да је опај Врлички дагађај тек првн плод новог упијатског рада мсђу нама Далматинцима, — па као што су наши стари знали да осујете и ттрви и други покушај упије у овоме вијеку и да запријече да они покушаји новим илодовима не уродс, тако гледајмо и ми да буде осујећен и овај треРм покугаај упије, те да му ни трага у нагаој Далмацији не остане Тијем ћемо сс најбоље одужити завјету старих иагаих; тијем ћемо најдостојније показпти захвалност нагау према њима и поштовање блажспој усномеии њиховој.

Б р . 19

Па колико иам, браћо, поучиа мора да буде у овоме повјесиица паша иародна, толико нас још више у томе поучава сама вјера нагаа, јер је то иепогрјешиви глас самог Пога. Вјера је света пападана била увијек од злих л.уди, којн су хтјели да је пстријебе, јер нм је сметала, да ио земаљским рачуиима живе. Да би вјеру свету истријебили и пз основа је тако рећи искоријеннли, шта нијссу измишљавали противу ље и протпву оних, који су је исновиједали ? , Каквим се гоњењима нијесу морали нодврћи од самога ночетка цркве истинити исновиједиицп свете вјере и какве страгане казне нијесу морали за н.у да претрпе? Срце се човјеку етеже, кад чује ан. Павла, кад казује, шта су с.ве у старој црквн моралн да дотпчнн поднесу за вјеру своју. Инш каже аи. Пвао избјжи пкшкк нб [циблши изваклжјд; др$зш же р{Јганк/м& и рана/ии иск8шжјб 1ЦМАша, н\ч же и оуздлш н телшицск>, ка/нен'н/И7. поејжн ккнна. прЕтрнш ккина, иск8ш(ни ккнпа, оукЈисткол«х лича оу/ироша проидоша кх лш/.о ! е\/. и кх козја \ х кожа\х, /шшжи, скорвлцн, шзлоклжи, к7. п$сткша\"7, скнтаимресА н кх гора\х н кх кертжа\-х н кх нропастб^ зелшк1\х, (Јевр 11. 35—38), Учсницнма Својима Исус Христос је предсказао, да 1>е они много имати да подпссу за истину Његову. Гонићс вас, каже им Христос, мучиће вас, и чак ће мислити да Богу угађају, ако вас убију; жалоспи ћете бити и исвол.у 11ете сваку у евијету трнјети, али се ипак пичега не бојте јер ће се жалост ваша окренути на радоет (Јов. 16, 20). Не бојте ее јер сте Моји ученици, јер слушате Моју науку, која је од Бога, и јер сам Ја нобиједио свијет, — дерзаит« гако Дзх пов'кди\х л 11(17, (Јов. 16, 33). Овако поучава п тјеши Христое ученике Своје и храбри их на постојанство у вјери. Те Христове ријечи обра ћа света пагаа црква на нас; па папомнњући нам, да у свакој борби, у сваком искушсњу за вјеру нашу ми имамо свагда тборника, самога Гоеиода,, тјеши нас. увјерењсм, да ће с-ам Пог савладатн све противнике свете вјерс; Дерзаиге оуко, дерзаите /нод'и кожш, ико Тои пок^кдитх краги, гако ксеснленх Памтимо, браћо драга, ову науку вјсчнс Истпне. Памтимо је, па тврдо вјеру.јмо, да ће п у ова данашња вр_'мена нскушења Христос Ног дати снаге цркви Својој, да савлада нспријатеље, а и нама, вијерним синовпма исте цркве, да 1>с дагн снаге да искушењу одолимо Али у исто

„СРПСКИЈтоП."