Srpski sion

Бр. 19.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 317

Прва кардинална мана у том иогледу је та, што за нравославну веронауку у средњим школама карловачке Митрополије нема једног опКег наставног илана, који би за све ученике средњих завода у карлов^чкој Митрополији важио, на с тога нема пи оне нужне једнообразности и методичке нпступностн у предавању, која је за све заводе нужна, него, изузевши оне три епархије, које спадају у нодручје Троједне краљевине, у свима осталим српско-иравославним дијецезама карлов. Митроиолије ностоје засебни и међу собом врло различни планови п уџбеници тако, да се при прелазу једнога сгаријег ученпка средњег завода из уже Угарске у Хрватску и Славонију, опажа у веронаучној му сиреми често велика несиметрија, методичка збрка, на и нразнина, што свакојако дотичним вероучител,има тешкоће прави, а самом ученику и љегову религијозно-морално образовању не малу штету наноси. 0 овоме се можемо лако к јасно уверити кад сравиимо само наставне нланове из веронауке, који су у напшм двема српско-народним гимназијама у Карловцима и Новом Саду нрописани. Тако н. пр. по наставном илану за троједничке гимназије, који важи и за карловачку гимназију, имају се у I. разреду узетп важније партије из ,библијске повести старога завета," а у новосадској гимназији предаје се „кратка догматична наука и тајне новога завета, дакле један део ошиирнијега катихизиса, а уз то још „приче из старога и новога завета." У П. разреду узима се у карловачкој гимназији „Пространи катихизис," а у II, Саду трећи дсо катихизиса", а уз то оиет „нриче из старога и новога завета." — У Ш. разреду нредају се у Карловцима важције иартије из „библијске новести новога завета", а у Н. Саду и Свето нисмо старога и новога завета и нодела књига и кратак им садржај. У Карловцима јс „Догматика" иодењена на V. и VI. разред, а у Н.Саду се „Догматика" сврпш у V. разреду, а „Моралка" је подељена на VI. и VII- разред. Иета иесугласност између карловачке и но восадске гимназије опалга се такођер и у самим веронаучним књигама. Тако у Карловцима се предаје „Стари завет" ио књизи Јована Петровпћа, а „Нови завет" по књизи Николе Вукичевића, а у II. Саду се и „стари и нови завет" предаје но књизи Тзуре Даничића. — У Карловцима се „катихизис" предаје ио књизи .Пространи катихизис" Ми-

трополита Московског Филарета у српском преводу, а у Н. Саду је још и сад задржан „катихизис" блаженоноч. Епископа бачкога Платона. „Литургика" се у Карловцих предаје по књизи Николе Живковића, а у II. Саду с.е уиотребљава „Изјашњеше св. Литургије" од Пиколе Вукичевића, и ако је између ове две књиге замашна стварна разлика у обиму наставнога материјала. Није ми намера, да се упуштам у оценивање питања: који је нлан бољи и за средње школе подеснији, а тако исто нећу овде ни каквоћу дотичних уџбеника да претресам, јер ће о томе засебно доцннје товора бити, — но само ћу да констатујем Факт, да у иодручју једне митронолије поетоје за истоврсне заводе са свим разни наставн планови и уџбеници, — штојеиз наведених разлога и са стварнога и с иедагошкога гледишта погрешно. С тога бих ја био тога смернога мишљења, да би валало сачинити један јединствени опћи наетавни план за иредавање веронауке у свима гимназијама и реалкама, које спадају у нодручје карловачке Митрополије, а тако исто за све заводе и исте уџбенике иропиеати, како би сви православни ученици средњих завода у Митрополији, на. осиову стварне и методичке једиообразности могли добијати и једнако образовање у религијозно моралном васнитању. Истина, између уже Угарске и Троједне Краљевине у иоглсду предавања веронауке у гимиазијама п реалкама ностоји та законска разлика, што се у Троједници у свима разредима веронаука нредаје но 2 еата недељно, а у Угарској је нредавање веронауке у горњим разредима ограничено само на један сат недељно. Тако исто нмаде много завода и у Угарској и у Троједници, који немају сталног системизованог иравославног катихсте, него катихетску дужност врше дотични пароси за ремунерацију. Но све то не може још бити разлогом, који би иротив једнообразности у наставном плану и учевним књигама говорио; јер што јс у религојозно-моралном образовању нотребно карловачком или новосадском гимназисти, то ието је нужно и ономе у Вараждину, Сењу, Темишвару и Ксчкемету, те им с тога треба свима, ако ништа друго, а оно барем исте веронаучнеуџбеникеу руке дати; а остало нека је остављено према местним приликама савесности и ревпости дотичног катихете. Да бих могао лакше нретрести и са свога скромног гледишта оценити каквоћу сада-