Srpski sion

С' тр . 336.

малне школе, када би му наставни план из математике нрописивао, да мора са адицнје одмах прећи на дивизију, без претходњ г тумачења сунтракције и мултипликације. У IV. разреду је „Литур гика" на своме месту. Истина, има и такових наставних планова, који „Литургику" увршћују у II. разред. По то је 110 мом мишљењу исто оиако непрнродап скок као год прелаз са „Старога Завета" одмах на „Катихисис"; јер за схваћање значаја и важпости разних црквених служаба и обреда и појединих важнијих момена-та у богослужењу наше св. цркве, нужио је не само претходно унознање са Новим Заветом и Катихисисом, него и мало јача духовна зрелост и развитак, па и бол.е познавање цркве и њене обредне стране, како би ученици могли и боље и зрелије схватити ностанак, развитак, цел и духовно значење како самих црквених служаба и обреда, тако и свију оних принадлежности, које су за правилно вршење нравославиог богослужен,а пужне. Пре него што пређем на више разреде гимназије и реалке, лал.а ми приметити, да су почетком ове школске године реалке у Троједници наредбом вис. кр. земаљске владе у Загребу, тако реФормиеане, да су уврштен.ем латинскога језика претворене у реалне гимназије са реалистичким и хуманистичким правцем, па су услед тога и реалке у место досадањих седморазредних нроширене на 8 разреда, те нрема томе по броју разреда изједначене са гимназијама и реалкама у Угарској. Ова реФорма иружа пам згодну могућност, да се створи један јединствени опћи наставни план из веронауке, који би ц за гимназије и за реалке подједнако важити могао. С обзиром дакле на данашњи натуралистичкорационалистички правац мишљења у свету и на ону материјалистичко-атеистичку моралну атмосФеру, која се у данашњем друштву на жалост осећа, сматрам да би врло нужно било, да се и веронаучна настава у вишим разредима средњих школа с.тави донекле на апологетичконаучни темељ, са кога би се ученицима виших разреда у добу-њихова младићког ФилосоФисања и оне пролазне учењачке грознице, те оне слободоумне настројености духа, која их од V.VIII. разреда лако обузима, најважније истине хришћанске религије паучно апологетичким методом тумачиле и у коликоје љихову духовном развитку доступно, ФилосоФско -историјским на-

бр. 20

чином разлагале и нападајп на основне истине хришћанства апологетично-научним путем одбијали, како би се у ученика усадило што дубље уверење о истинитости хришћанске религије, као једне истините и Богом откривене, а уједио им се дала прилика, да се увере, да се сувремена паука не иротиви основнпм истинама хршпћан ства, те да ннкако не стоји тврдња хришћанских протпвника : да се учење >:ришћанеке цркве не да сложити са ресултатима сувремене науке. Када би се на основу брижљиво и ваљано удешеног уџбеника истине хришћанске вере поменутим начипом браниле и тумачиле, држим, а деломице и из искуства знам, да би се тиме и углед саме религије и цркве у очима ученика знатно подигао, а тако исто и њихово религијозно-морално убеђеље оснажило и утврдило. А да би у једном од випшх разреда гимназије и реалке требало уврстити кратку „Аиоло гетику", која би својим садржајем требала да стоји на бранику важнијих основних истина хришћанске религије, на које данашње разне атеистичке и аитихришћанске теорије нанадају, налазим важна разлога и у тој околиости, што се по каткад и међу проФесорима нађе понеки, који се не устручава и пред самим старијим ученицима иротив вере и њених појединих догмата безобзирно и са неким омаловажењем говорити, те тиме у ученике скептицизам и верски индиФерентизам усађивати, који у младићком добу може постеиено да се развије и до отвореног атеизма, ако се у самој веронауци не нађе проФилактичких средстава за нредохрану, или барем брза лека за лечење оне религијозно-моралне заразе, која се таквим ностуицима међу ученицима раширити може. Што се тиче самога разреда, у коме би се такова „Апологетика" уврстити могла, — то питање зависи од обима и научне основе, на којој би се сама књига написала. Ако би књига та била по свом материјалу и методу излагања мања и ограниченија, као н. пр. „Католичка Аиологетика" од дра Ф. Сука, која је за V. разред средњих школа у Троједници прописана, онда би се и нравославним ученицима могла слична у V. разреду дати. У VI. разреду ваљало бн уврстити „кратко изложење правоелавне догматичке науке" у виду мале „Догматике," која би од прилике обухватала онај догматични материјал, који је у данашњем наставном плану за гимназије у Троједници у

„СРПСКИ СИОН."