Srpski sion

Г >Р. 20

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 331.

а не мојте трчати :;а којеким и сдушати којекога, јер вам то може бити од велике штете. Има свијета свакаква. Један ће вам пунити глав.у којечим, јер и ои не зна ништа. Други је лукав. на ће безазленост и страву вашу употребити у своју корист. Трећи је опак, па ће вас намјерно заводити на криве сгазе и ви ћете страдати. А свештеник ваш јеете и мора вам бити искрен иријатељ, ако је себи пријатељ И Црква ваша једини вам је ирави тумач свега. У 11>е тражите свагда поуке, а за никим другим пе мојте се иоводити. И кад сте се потрудили овамо, ево ћу и ја у име Божје и уз помоћ Његову иснунити обећање своје. Знам ја како се душа ваша узбунила. кад је до вас досиио нрви глас о појави те мајке Божје. И знам добро, да сте ви том гласу одмах повјеровали, јер ви баш тврдо вјерујете у појављивање прилика пз невидљивога свијета у свијету овом нашем видљивом. И одмах вам морам рећи, да је та вјера ваша добра, само кад није нретјерана Свијет невидлшви. духовни, заиста је у тијесној свези с нама и свијетом овим нашим. Али није све оно што се вама причини одмах и појава из тога невидљивога свијета. Вама се готово сваки дан поњешто привиди. Тајанствена природа, у којој ви живите, баш као да је скројепа тако, да душу вашу непрестано заводи у царство тајанствености. Сјеновпте наше шуме и мрачне гудуре сваки час вам прнказују сваковрсне мрачне слике, са којима се неуки ум вашдаље бави, од њихпреза и песигурношћу вас пуни. Ви зиате да сам и ја у дјетињству својем живио овдје међу вама, а видим овдје и другове њеке своје из тог доба, у које смо ходећи за стадима својим приновиједали један другом, како смо видјели вилу, или друго што, кад смо се у сумрак сами са стадом евојим кући журили. И ко да нам то не вјерује, кад у нашем селу нема ваљда ни мушког ни женског. које пе би такоНе кадгод видјело вилу. Ми смо слушали од старијих о иривиђењима њиховим, на смо вјеровали и својим, а и они су нам вјеровали. Један другог узајмно смо утврђивали у тој вјери.

А међутим честе те појаве прилика из другога свијета код нас, нијесу ништа друго, иего можда прамичци магле, што се из земље подижу при слабој мјесечини и у зраку се раснлињују у свакојаким облицима. У прамичцима те магле види преплашено твоје око мушку, или још чешће женску ирилику, види главу. косу, руку, на и бијели огртач, а види како се цијела појава креће, јер се магла та на мјесечини лелуја. Па и на други начин догоди се, да вам се појави вила, или друга каква сабласт. У иољу гдје, или на ливади стоји какво окресано стабло, са којег је већ и коре нестало, а настири га њекад и нотпалили, па се дијелом бијели, а дијелом опет и црни. Мекана и слаба мјесечева свјетлост обасја то огуљено стабло, а ти се тргнеш и нрекрстиш.јер слике, које су ти у души, помутиле су ти поглед и ти си престрављен видио не огуљено и опал>ено стабло, него чудну њеку појаву из другога свијета. Или је можда у ноћном сумраку засвијетлило прладовито какво дрво, нањ или клада каква, а ти не знајући шта је то, одмах си помислио на вилу. или што елпчно. Ето и на такав начин збивају се честа та наша привиђења. Ви као да ми не вјерујете. Али сигурно сте већ који пут видјели, како се у мраку свијетли шибица сумпорача на столу вашем, или на земљи. Из главица на тим шибицама чипи вам се у мраку да излази свијетао дим. То је свјетлост од оне ствари, од које су те главице направљене. Има још и других ствари, које сличпу свјетлост пуштају, те их човјек и у мраку види Иијесте ли слушали кадгод ону нашу народну пјесму, у којој се спомиње драги камен, који је тако свијетао, да се уз њег види вечерати, усред ноћи, као усред дана. И тај камен нушта из себе свјетлост исто као и ваша сумпорача. Свијетле се тако поћу и бубице оне, пгго их о Ивањдану већ с вечера видите уз иут по брииама. И иа води, особито морској, има таквог свјетлуцања, на чини вам се да се по њој плази ватрена змијурина. Исто тако има и прладовита дрвета. које се ноћу свијетли. А ви не знајући то, мислите од такве нрладовите кладе, нања, или ивера, да ! је Бог зна какво чудо пред очи вам изашло.