Srpski sion

С тр . 360. „СРПСКИ СИОН."

дило. Лијечгшк је имао еигурие знакове па самом болесиику, по којима је могао напријед казати. када ће умријети. Или ово да вам наиоменем. Ви често пута кажете за једног и другог човјека: јесам ли ја давно већ казао, да од тога неће пишта бити, или: давно сам ја казао, да ће то бити човјек прави. А и у једном и у другом случају хоћете ви тијем да кажете, да сте већ наиријед погађали, како ће дијете њеко узрасти и да сте збиља и погодили. Но и ту није било ништа необично. Ви сте имали знакове, по којима сте судили и иошто у животу тога дјетета није ништа придошло, што би те знакове нреиначило, то се суд ваш првобитни и одржао и ви сте иогодили. Али кад њеко нанријед каже о иечем, да ће бити тако и тако, а иема никаква знака, по ком би могао закључити, да то тако бити мора, онда је то његово говорење већ њешто необично. Кад би, на примјер, дошао сада међу вас човјек, који би казао: послије толико стотина година родиће дјевојка из те и те куће једно мушко дијете, које ће као јагње у свијету живјети и ником зла учинити ие ће, шта више снашће свијет из велике биједе, а људи ће га мучити, убити, пробости, закопати, али тијело његово не ће у гробу остати, него ће васкрснути, — на кад би се то све тако и извршило, онда они, који гледају, како се све догађа оиако, као што је онај прије толико стотина годипа казао да ће бити, разумјели би, да он то није могао од себе говорити, него да је кроз њега говорио Онај, који све зна и да је Ои на иеобичаи начин отворио му очи, да види у далеку, мрачну и ненознату будућност, о којој обичан човјек и нико на свијету није могао ни слутити. Такво и те врсте дјелање Божје јесте давање дара тророчког , људе који таЈ дар добију зовемо пророцпма, а њихова предсказивања називамо иророшшвима. И то су чудеса, јер надмашују обичне споСобности и сиаге људске, које су људи од Бога добили за обичаи и редован свој живот. Ми смо само обикли, да чудо, за које оком дознајемо, зовемо чудом , а оно, за које ухом дознајемо, зовемо пророшшвом , а чудо

Б р. 22

је и једпо и друго. Шта су дакле чудеса? То су тједина дјела свемогу&сшва и свезнања Вожјег , која Ои у свијету твори мимо опог обачног реда, који у свијету влада. Тако нас наша Црква учи и тако јест. Потребно је било да о том будемо на чисто, јер само тако моћи ћемо бити такође на чисто са многим и многим стварима, у којима се ви тако чеето варате. Да сте ви знали, што је чудо, или да сте на уму имали науку своје Цркве <> томе, што је чудо, ви би се били лако сачували од многих оних погрјешака, које сте починили тим, што сте држали за чудо много штошта, што чудо није. Само њешто да сноменемо. Вама се, на примјер, често привиђају појаве њеке. које у свијету нијесу обичне. Тако, ви често виђате духове, виле и друге сличпе прилике, ви сретате нојаве умрлих људи, чујете њихов глас и т. д. И све би то у њеку руку била чудеса и ие би се ништа од тога без Божје воље и његове силе могло догодити. Али кад би ви држали на уму, да само Бог чудеса твори, опда би вам морало бити сасвијем јасно, да у тпм вишим привиђењима нема и не може бити воље и силе Божје, јер кад Бог ради и чудо какво твори, онда Оп има у виду велику какву и највећу корист људску, која је у свези са спасењем или свега свијета, или појединог човјека, Ви знате, да је Бог највећа светиња, пајвећа озбиљност и највећа узвишеност. Као такав пе бави се Он са играријама и дјетињаријама, иити ће се с људима слијепог миша играти. А споменута ваша привиђења нијесу ништа друго. Каква је корист од њих за вашу душу и њезино сиасење? Никаква. Ви се мало уплашите и ништа више. Па зар мислите, да би Бог могао слати иред вас појаве разне, које би вас само пла шиле, као какав баук?! Не би то радио ни озбиљан човјек, а камо ли Бог, јер се то никако са Његовом светињом и озбиљиошћу Његовом не би могло сложити. Нема ту дакле чуда, нема ни обичног ни необичног дјелања Божјег. Да што је? Обмана ваша. Бадава ви велите : ма лијепо сам видио, како се миче и како преко