Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОПОЈ1ИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. • СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА

влаонш: : Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије.

уредник: Протојереј Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 30. јуна 1896.

ч..... ■ ■■■■ 1

ЗВАНИЧКИ ДЕО. Одликовања. Његпва Светост, преузвишеШ Гомодин архиепископ карловачки, митрополит и патријарх ерпекн, Георгије ВранкорнЛ, благоизволила је Димитрија Малети]1а, умировл.еног парохау Вуђановци, Станимира Будима нароха у Мартинци, Евгенија Ковиљца нароха у Чалми, Конетантина омејановића, пароха у Грку и Јована Блидовића, пароха у Опатовцу, одликовати црвеним појаеом; а Сергија Поппћа, патријарашког економа и капелана поетавити за управитеља манастира Врднпка (Равапице.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Оеновни принцип римеког католицизма. — П. Бјељајев. (Наставак) Још јасније о власништву папином и ропском стању свеховњака у католицизму говорп

употреба, у римској цркви ири богослужењу, мртвог латинског језика, који мало ко из иростих верних разуме. Помиом, сјајем и ефектношћу богослужбеног устројства у католицизму постиже се тај резултат, да се верни заусТављају у храму тек на јединој спољашњости, не узноеећи се умом и не проничући у унутарњи смисао онога, што се свршава у храму. А упогреба латинског језика прп богослужењу, служе!.п као једно од средстава, да се насигурно дође до тог резултата. већ заједно с тим директно осуђује народ, као мрачну масу, коју

покрене мисао и воља јерархиЈе, на иасивно учешће и у друштвеном богослужењу, где се прости верни сгављају у таке ирилике, да се не могу одазвати ип мишљу, ни осећајем на молитве, које подиже Богу свештеник' IIитање о ботосдужбеној употреби латинског језика у римској цркви прекрасно разјашњује с те стране А. 0. Хомјаков. „Уђите, вели, у римски храм. Да ли се молитва свакога хришћанина, који је ту, слпва у једну опћу молитву ?