Srpski sion

С тр . 438.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 27.

Да ли је глас хора израз мисли свију! Не. Овде човек остаје усамљен иред молитвом, јер се од њега не захтева, да је разуме и да се мислено н'а њу одазове. Сво богослужење остаје за њега нешто спољ.ашње; он у њему није удеоник. Он само нрисуствује нри њему, али не активно. Црквена управа се моли на своме управном језику; зашто дозволити поданпцима да мешају своје гласове и мисли у разговор управе са вишом влаиЉу ? То што се дешава у римским храмовима, имало би вид пародије на молитву, кад не би било саставни део читаве системе". 1 У последње време римска црква стаде донуштати молиоцима, да за време службе читају у себи неке молитве на разумљивом за њих језику из својих молитвеника; сада се дају дозволе да се и гласно читају при богослужењу неке молитве и да се чине неки узгласи на живом народном језику. Али то су само изузеци; то су тек поједини устунци духу времена А опће се правило и сад састоји у утоме, да је офпцијални језик богослужења римске цркве језик латински. Али не оеуђује тек једина богослужбенаобредна иракса римске цркве световњаке на пасивно суделовање у випшм интересима вере и у најсвечаније моменте религијозног живота. И само догматско учење католицизма садржи у себи такових тачака, у чијој основи лежи мисао, да осим пасивног суделовања у црквеним свештенодејствима ништа се више и не тражи од простих верних. Такова је наиме теорија о дејству тајана ех ореге орегаЈо, по којој се снасоносна благодат тајана саоићава поп ропепШшз оћ1сеш независно од унутарњих иокрета религијозног осећаја — 8те ћопо шо1и и4еп118. Ако ставдмо ту теорију упоредо с учењем иравославне нркве, лако ћемо се уверити, да је разлика између њих иотпунце битна У источној се цркви и световњаци замишљају као живи удови црквеног тела. У хармонији с тим 1 А. Хомјаков. Целокупна дела. II, 117, 118. Москва. 1880. Епи^е \Уог1е ешез огШоДохеп Сћпв1еп ићег сИе аћепЛШпсНзсћеп 61аићепв1|екепп1п188е. Аиз с1ет Јгап2б81Есћеп. 8. 06. Ваи1геп. 1856. Реченоме Хомјаков веома усмено додаје: „Можда ће нам рећи у виду одговора, да се и у руској цркви, при богослужењу, употребљује застарели језик. Али ми на то велимо да се служба мора свршавати на народном језику : таково несумњиво начело признаје црква. У нас се Факат разилазио е начелом једино у томе, што развиЈаље обреда није могло заједно корачати с развијањем језика. Ту нема ничег сличиог с римским начелом (принципом).

гледиштем источна црква ставља као погодб} за спасоносно дејство тајана не само снољашња црквена акта,'правилно и законито свршена, него такође и субјективно расположење оних, који пристунају тајнама, т. ј. веру. А но доктрини католицизма, верни, као маса окована, примају благодат тајана потпунце пасивно. Папа се замишља овде као једини извор и апсолутнп раздавач благодатних дарова за читаву цркву, која је робиња намесника блаж. Петра. А отуда изилази, да дејства тајана зависе не од личне вере, оних, којп нримају, него од наие и од јерархије, која раздаје дарове благодати световњацима но пуномоћству нанином, од спољашњих црквених аката. На тај се начин ироцес благодатног освећења кроз тајне претвара у процес чисто спољашњи, у коме се благодат саопћава силом сакраменгалног деловања, установљеног од Бога и од цркве свршаваног, независно од вере оних, који примају тајне. Јасно је, да се у тим нредставама, којих је израз термин орив орегаћтт, бркају два разна питања, од којих се једно тиче објективне фактичности тајана, а друго -— субјективних погодаба снасоносног дејства њиховог. Осуђујући просте световњаке на робовање, католицизам игнорише неопходност субјзктивних иогодаба за то, да тајна правилно и ио аакону свршена, т. ј. у објективном смислу несумњиво фактична, снасоносно делује својом благодатном силом н у сваком оном, који приступа к њој. Та смеса објективне и субјективне стране тајана води нотнуној идентификацији благодатне силе, која је у тајнама, са спољашњим сакраменталним актима. Али се католицизам не боји логике и не усгупа иред закључцима. Карактеришући доктрину католицизма у њеној разлици од православног учења источне цркве, преосвећени Хрисант вели: „Римско-католичка теорија тајана је знаменита са свога славног , ; ори8 орегаШш", — те карактерне црте чисто сиољашњег гледишта. Смисао је тога „ори8 орегаШт" овај: тајна је снроводник, или боље канал, из кога Хришћанин црпе благодат, без икаквог суделовања или саосећања од своје стране. При дејству, које се свршава пасивно, „ра881уе орега1ит", благодатно неопходно мора деловатп према томе, како су брзо употребљена извесна спољашња средства, — т. ј. та1епа е1 Гогта 111бШиепШ 8асгатепИ, како је брзо лице, које свршава тајну, како су брзо исказане извесне