Srpski sion

С тр . 534.

„СРПСКИ

сион.«

Б р . 32.

да нх издају за васељенско Ј т чење, које дрква као бајаги чува, још од искони. За доказ позивају се на то, што о чистилишту веома одређено говори већ блаж. Августин, дајући учењу о загробном' очишћењу формулу блиску оној, коју та доктрина имаде и у католичкој догматици. Али блажени Августин није издавао учење о чистилишту за црквени догмат. Наиротив оно се наводи у њега тек као мишљење, и ако вероватно, али од цркве не авторизовано и у сваком случају треба доказа и испитивања. 1исгесШл1е поп 681, — опажа велики учитељ занадне цркве о посмртннм очисним казнама, — ве(1 иЈгит Ла зН, ^паеп ро^ев!). 1 0 црквеннм догматима се тако не изражава. Јасно је да блаж. Августин говори о очпсним казнама тек као о предмету приватних богословских закључака, али никако не о васељенском веровању цркве Кад би он нризнавао учење, да ностоје за гробом привремене очпсне казне, за црквенн догмат, онда се не би никако могао изразити, да то мишљење треба подврћи и(питивању, н ако се може узети за вероватно. Доказују за тим, да ,је пдеја чистилишта била не само садржина старе цркве, него да њу допушта источна црква и у садашње време. Доказа. за то налазе у црквеннм молитвама за упокојене. Али тај аргуменат је просто неспоразум Црква заиста шаље молитве Богу за отишлу нашу браћу и перује, да с оне стране гроба до коначног одређења судбине свакога од нас на страшном суду Христовом могућан је за неке нрелаз из сгања мучења у стање блаженства Али с друге стране је несумњиво, да загробно стање није стање инерције и покоја, које одбацује свако развиће, и прелаз нз стања мука у стање блаженства не може се иредставити као нроцес механички. И за гробом је место развнћу Само ће оно бити у аависности од нравсгвених задатака, извршених у садашњем животу. Дакле, ако је могуће за гробом нравствено усавршавање и ослобођење од мука, то је само за оне, који су, одлазећи у вечност, „имали у себи, као што вели св. Јован Дамаскин, — мали квасац врлина, али нису успели да га иретворе у хлеб". 1 Уз то се, но опасци блаж. 1 Епсћта. Баиг. 69. 1 1)е 118 (]и1 НДе (1огт1егип1. XXII. Јоћап. 1)ата8сеп1 Орега. Ес1. ЕедиЈеп. Тот I. уепе^. 1748. р. 592. с О [ихрбу осрешу ј^бр/урт јлтј тггХ9-а>са)$ бе табттју артотсостЈааи

Августпна, не стичу нове неке заслуге за умрле, него се само извлаче последице из почетака, кеје су они пре ударили. 2 Другим речима загробно ослобођење из стања мучења не зависи од тога, хоће лн упокојени издржати тамо извесну меру нривремених казни и на тај начин принетн неопходно задовољење Богу, нити од тога, може ли црква попунити недостатак заслуга оних, који се ослобафају, нреносом на њих сувишка задовољења светих. Нрелаз од стања мучења. у стања блаженства за отишлу нашу браћу могућан је једино тек нод тветом, да у њих већ има моралних стихија, на које би се могла прицепити благодат нскупљења и заслуга Христових, ван којих нема другог задовољења Богу. И иротив воље долазиш у трепет и задркћеш, кад ти дође на ум вечност мучења за нераскајане грешнике. Али не- можеш, а да се не дивиш бесконачној благости Господа, који и после иосебног суда не казни коначно грешнике, него тек ирепосетно, и даје могућност, да се развију она семена добра, која односи човек из овдашњег живота, и да, под благотворним утецајем молитава цркве, ради свемогућег посредништва Сина Божјег пред Оцем небесним, доноси илодове. 3 Међу тим ослобођење душа из чистилишта, које донушта доктрина, католицизма, јесте ироцес чисто механички Исгина, чистилиште се замишља као тамница душа, које су отишле у вечност с нравствено добрим задатцима. Тамо се допушта чак п нравствено развиће, т. ј, ностепено усавршавање н очппгћење од грехова. Али ослобођење отуда ппак се ставља нод ту иогодбу, да буде поднесена извесна мера казни. Оглобађају се робови не стога, што се усавршавају, него једино ради тога, што отплаћују свој дуг прпвременпм казнама, које служе као задовољење нравди Божјој. Ако се они чак ослобафају из чистилишта, помоћу црквених молитава, раније, него што би могли издржати дужну меру казни; то се и у томе случају њихово ослобођење обавља чисто механички, т. ј. силом чисто спољашњег преноса на њнх сувишка задовољења светих за нокриће дефицита њиховох сонствених заслуга Погрешно, најпосле, мешају и идентификују с чистилиштем 2 N011 ег^о тог1ш8 поуа тег11а сотрагап^иг, сит рго 618 ћоп1 аП с [И1(1 орегап^иг 8111, 8ес1 согиш ргаесес1еп1;1ћи8 сопзедиеипа 181а гесМип^иг. 8егт. СБХХП, п. 2. 3 Види Догматичко Богословпје Макарија, св. друга.