Srpski sion

Стр. 6 2.

„СРПСКИ СИОН. ц

Б р . 36.

е о а ско/Л. Ту је добро вша и бод. О д акузатива множине кц > а јесте номинатив једнине к о и, а од коа јесте номинатив воинк. Дакле добро је и једно и друго. Стих 10 у оба, млађа издања гласи овако: И изшедше раси онн на распбтЈА, совраша кск^х, елиц-к^х ишр^ктоша, з л К1х же н до крк1\х. У старом издању од год. 1755 и у Сарајевском издаљу гласи то мјесто овако: И изшедше раки они на распбтЈА, совраша кск^х, елнц^х ижр^ктоша, з л К1 а и ди>* вру/л. У Сарајевском је издању то мјесто тачнпје и ио језику правилније, јер у њему стоји на распбтЈА оклшена за знак да је то акузатив множине, а злма су и д и> к р м а прави словенски акузативи множ., а з л К1 х и докрмх«. акузативи су руски. У стиху 21. стоји у оба млађа издања: воздадите кесар ека кесареви; и Бжја Бгоки, а у Сарајевском издањустоји тачније овако: коз= дадите кесарека кесареки и Божја Когоки. У 44. стиху у оба млађа издања стоји: дондеже полож8 краги ткоа подножЈе на>гх ткои^х, а у Сарајевском издању стоји као и у издању од год. 1755. боље и нравилније то овако: дондеже иоложК враги твоа подно= женје ногал^а твоилда. Стајао овдје генетив или датив, то је сасвијем свеједно, али је у Сарајевском издању нравилнији дуал. Ми све то биљежимо за иохвалу Сарајевском издању. Јован Шиванови~ћ. У корист солидарноети нашега евештенетва. Задатци какви су постављени свепгтенству у опште, а нашем наособ, па баш у ириликама нашег времена и друштва, захтевају његову солидарност. Ми ту солидариост видимо код разних вероисповести, у разним облицима и маниФестацијама. Оиа је код иеких спроведена у нај јачим организацијама. У нас нема солидариости, па ие може говора бити ни о каквој организапији. Наш свештеник је остављен сам себи и не стоји у никаквој вези са осталим свештепицима. Бзих у раду заједгшчког позива- и оиштих дужности ништа не спаја и ие веже Они раде сваки за себе, без изгледа на помоћ с које год стране, без обзира на успех, без договора са другим свештеницима, не

питајући: да ли њихов рад не стоји можда у иротусловљу и опреци са радом других, а на гатету опгате цељи, којој је вољап сваки нојединац да помогне. У иашој цркви има иојава које пас не могу задовољити; има иојава које са зебњом иогледамо. Не сузбијају се; шта више шире се. Једаи узрок томе је несолидарност и неорганизација нашега свештенства. Зато сз ради тога не би требали ии кривити појединци; кривац је извесна целина. Кривац је: онгате стање нагаега све гатенства, одиосно систем који је то стање дао, или стицај прилика, разних струја и назора, који нису дозвољавали, да се то стање бољим замене. И кад кажемо, да из тих разлога у пагаем свегатенству пема скоро никакве солидарпости, а бага никакве унутрагање организације, оида и не можемо сву кривицу ради тога бацити на свегатенство. Али кривице ипак има и на њему, а таје у неистрајности тежње његове за својом солидарношћу, која је и њему и његовој цркви тако потребна. Покушај свегатенства из 1893, да се целокупно удружи, а удру?кењем својим да своје међусобне односе, мисли, тежње и радње, опгатег значаја и иптереса, помоћу ове, настоји усиегаиије и темељније развијати и остваривати, — тај покугаај је ирекинут. Нацрт правила за удружење српског православног свегатенства у Митрополији карловачкој, гато га је свегатеничка скунгатииа, 1893. у Новоме Саду држана, прихватила и утаначила, пије одобрен но надлежној црквепој власти. Удружење по томе нацрту није дозвољено ради широке му осиове. Ова је колидирала са каноничком влашћу епископа дијецезана над подручним свештенством Но ако није дозвољено митрополијско удруЈкење, судећи по мотивацији односног регаења, у колико нам је позната, дозвољена би била епархијска удружења (не искључујући ни нротопрезвитератска као иомоћне органе њихове). Еад би се и та епархијска удружења у живот привела, учинило би се много у погледу солидариости па и саме унутрагање организације нашега свегатенства.