Srpski sion

1>р. 37

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 613.

имале гвоздених каса. нити су новац на сигурном месту држале, то је овај одбор у дааашњој седиици решио: нутем надлеЛ\пих протоирезвитера наложити свима овоподручпим српским иравославним црквеним општинама. да настоје, да што пре исте касе набаве, на сигурно их место сместе и кључеве од истих предаду особама у §. 14. одс. II. Б. нрев. кр. рескринта од 10. авг. 1868. означеним, које ће заједно са црквеним одбором настојати, да се новац у истима држи, како би се крађама, које су учесгале, овим начином на пут стало. Што се пречасности Вашој ради знања и равнања односно обавештења нодручиих онштина ириопћује. Из седнице Архидијецезалног Административиог Одбора, држапе у Карловцима 26. августа (7. септембра) 1896. Г е о р г и ј е с. р. Патријзрх.

НЕЗВ АНИЧНИ ДЕО, Религија и народноет, као оенови ваепитања. Напиеао Н. Макавејски. (Наставак.) Још у старом свету, као што смо већ видели, васпитање беше у свези са религнјом; али тим није речепо, да последња пе би била довољпо кадра, да да оспову васпигању. Религија је овде ишла раменом уз раме са овим устројством, у ком се развијао друшгвепи и државни живот различних парода, а уједпо с тим паговешћи вала је сваком члнну народпости извесие иотребе, које су постале главпа нравила васпитиог дела. Тако, стари Китајац, који у својим закопима, уредбама п обичајима, у свему строју свога државпога и друштвенога живота пије могао изаћи из грапица породичпих, у овим тесиим границама креће му се, и васиитање, — оио се развија овде на оним начелима, којима је живила китајска иородица у сонственом смислу и сва китајска држава. јесте опет породица, која садржи у своме саставу сав кигајски парод. У име истога закона, стари Инђијанац сводио је

све нотребе своје према новим иоколењима на тачно знање свакога младића, права и обвезаности своје касте и строго очување уведеиих обреда и церемонија, и то зато, јер ио речима религије и по самом складу живота, сваки човек се само зато родио на свет, да продужи дело и начин живота свога оца. Због ратоборних наклопости старога Перзијанца, рчтоборни дух, који прониче сву нацију, неодложно се морао јавити и у васпитању, које је међутим зиало и за друге врлине: — правду, уважавање закона, љубав према домовини; али на првом месту стајала је дужносг војника и телесиа сиага. Крајњи десиотизам с једне стране и потпуио угњетавање с друге стране, јесу карактерне црте у одношају међу виших и нижих сталежа у Египту, које се јасно види и у васиитању : у довољно удешеном програму наука за прве и у крајње жалосним умним наравственим нојмовима код других, који нису имали права знати што друго, осим ронске покорности жрецима и обичајима, које су ови установили. Обилазећи парод јудејскИ; који је заузимао потпуно изузетпи иоложај, ми ћемо прећи на велики и славпи класични свег, надајући се да ћемо наћи овде високи идеал човека, за који није знао источни свет. А како? Пред нами је изваиредпи, чудновати разноврсни живот старога Грка, непрестано служење култу красоте. Оодарен од природе ио преимућству генијем уметиииггва, уметник по природи, Грк, и свој идеал васиитања оснива на красоти — телесној и духовпој. Све силе васпитања теже па то да постигну хармоничпо развијање оба дела човекове природе, да учипи тело његово прекрасним обликом још нрекрасније душе његове. Чувена хаХоуаЈКа т. ј. савршепство тела и душе служило је као цељ свију васпитних средстава у бољој ечоси Грчке. Обзирала се на њу и гимнастика, која је давала прекрасап облик телу, боговима сличан, но уједнр укрепљујући и дух, навикавајући !а уздржности и умерености. По њој се управљао и сав курс изванредних искустава, која су нанунила сагласном хармонијом душу, али