Srpski sion

С тр . 644.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 39.

Кратки преглед најважнијих пиеаних литургија. (по КАТАНСКОМ II ДР.) Богослужбене молитве су се врло рано морале почети утврђивати. На ту претпоставку приморава већ и та прилика, што су главни саставни делови и главни облиди у литургијама и источне и западне цркве међу собом сагласни, а ова сагласност долази отуда, пхто им је свима један иочетак, наиме из онога доба, кад је хришћана било мало и кад су на заједнички простор огранпчени били. Тешко је одредити време постанка појединих сталних молитава (формула), али се из историје најстаријих до данас сачуваних литургија разних главних цркава види, да их је већ у трећем или барем у четвртом веку било и писаних, те .је ио њима богослужење обављано, Већ Ориген спомиње о писаним литургијама. 1 Атанасије вели у своме писму православнима, да су аријевци све православне богослужбене књиге, до којух су само дошли, спаљивали. Исто .је тако Гензерих уништавао црквене књиге у Африци. А како је црква назила на нисане формуларе види се из иажње црквених отаца у погледу истих. По унутрашњој сродности појединих литургија погледом на текст и обреде по којима се свршавају могу се литургије ноделити на ових пет врста или типова. 2

I. Литургије

јерусалимско-антиохијско-цариградске.

Међу ове спадају:

1.) ЈЕитургија Атстолскш Установа 3 у П. књизи, 57. глави укратко, а у УШ. књизи

0., 7. и 8. глави опширно цела литургија са додатком чина примања оглашених и крштења, посвећења епископа, нижих клирика, ђаконица и др. Цео зборник установа, па дакле и обе поменуте литургије приписивани су светоме Клименту Римском, а о њему се спомиње и у 85. апостолском правилу, да је „н писан Климентом за епископе, те да га не треба међу свима распростирати, јер има у њему тајанственога"; међу тим номенути зборник ни сам автор не издаје као рад којег апостола или

1 1)г. Јоћ. Вар1. МС1, ШигЈак, I. В<1„ стр. 141.

2 Собраше древнБ1хт> литургш, Спб , Ввш. I., стр. 25.

5 11)1(1. стр. 77.; МН, 0. с. стр. 143.

апостолског мужа, већ ноучава хришћане из незнабоштва о свем црквеном реду, који потиче од апосгола на се у цркви неповређен чува. 4 Али без обзира на време редакције поменутог апостолског правила припада већпна садржине литургије Апосголских Установатрећем а некп чак и другом веку, па је после допуњавана у 1У. и У. веку. А да је сам зборник Апостолских Установа посто.јао у 1У. веку, сведочи то, што се њиме служио Епифаније, енископ у Констанцији на Кипру 367.— 403. г.; сама пак литургија скоро се сасвим слаже са оном у Катихшама светога Кирила Јерусалимскога. 2.) Литургија светога аиостола Јакова■' брата Господњег првог егшскопа јерусалимског. Ова је сасвим сродна са оном аиостолских установа, а слаже се у многом и. са наведенољ Кириловом. Главни делови јој потичу без сваке сумње из дубоке старине, а да је састављена у Јерусалиму сведочи и једна молитва у њој, где се вели: „Приносимо ти, Господе, ову страшну и бескрвну жртву особито за свети Оиоп. По речима светога Прокла, Епифанија и др. закључити је, да је ова литургија већ у III. веку на нисмено • ставл,ена; но доцннје је и она допуњавана, а нарочито у доба Јустинианово. Нема разлога сумњати да ова литургија не нотиче од светога аностола Јакова, јер су свети апостоли са особитом љубавл>у (Прокл) свршавали свету литургију по чину, који су установили (Епефаније), па тако и свети аиостол Јаков, а његовн су се прејемницп старали, да у свему раде као и свети апостоли. 8 Трулски сабор (692. г.) коре Јермене, што не разблажују вино за евхаристију, како то чин ове литургије прописује. 7 По овој литургији служи се данас у Јерусалиму и на оотрву Кипру сваке годпне 23. октобра као на дан светога, аиостола и то на грчком језику; више је употребљавају сиреки хришћани, како православни или мелхити тако и неправославни или јаковити и др. и то на сирском језику, но ова иотоња се у нечем разликује од грчке. Сви тп хришћани чувају и поштују ову литургију као образац иознијих 4 Собраше, I., 78. $ Ш<1. I. 80,—86. 6 ЈЈг. РегД. РгоБз!, Шигј^е Лез У1ег(;еи Ја гћипЛеНв ипД <1егеп Ее1огш, Мипз1ег стр. 80.; Ф. А. Ч. Обзорт. п%сноп ^вцевт,, изд. 2., стр. 13 7 ГГрав. 32.; ОбзорЂ. стр. 12.