Srpski sion

б р . 41.

„српски сиоа."

с тр . 679.

Богу „духом и истином" и за што је иу жно да се освећени храмови иодижу? Знамо, да је по јудејскоме, Богом нреданоме, закону, на целом свету био један једини храм — у Јерусалиму. Нигде на другом месту не беше дозвољено приносити Богу жртве, до ли па том једином месту. Јеванђелска нак изобилна благодат изводећи нас из тих стешњених иредела дозволила нам је, да па сваком месту подижемо молитвене домове; да па сваком месту приносимо Богу духовне жртве. Те по томе Христове речи „од сада се не ћете клањати Оду ни у Самарији ни у Јерусалиму" пе треба разумети тако, као да у Хришћанству пе ће више бити храмова, него баш на против, да нринашање духовних жртава у Хришћанству пе ће бити везано за једиии Јерусалим, пего ће се слобода јеванђелска распространити на свако место и на сваком месту освећени храм биће то исто, ијто је био и онај преславни храм у Јерусалиму, у колико се служење у њему буде свршавало ,,духом и истином' 1 . Духом — но томе дакле не телом; но томе дакле пе снољашношћу? Никако!'Јер и дух је с телом везан, а спољашност треба да је огледало унутрашњости. Духом — по томе дакле не само телом; унутрашношћу — и по томе дакле не само спољашпошћу. Дух је произвађач свега кретања н деловања коц човека, а тело је љеГово оруђе, те дакле не може тело уирављати духом, пего му само следује. Унутрашњост пак показује се спољашним знацима, а спољашпост без упутрашњости ие значи ништа. Клањаш ли се та Богу телом, ириклони најпре душу твоју нред величанством Божјим, и ти ћеш се тада ноклонити Богу ,,духом*. Запојиш ли Богу милогласно, а у песми изнашаш и узносиш доброчинства Божја — ти појиш тада „духом". Исповедаш ли устима своје слабости и погрешке, а у исто време и душа ти се жаца и нризнаје себе кривом пред судом врховнога судије и пред лицем Његовим зариче се, да ће живети свето и праведпо, — така иеновест јесте исиовест ,.духом". А таково поклоњење и такова служба најпријатиија је Богу жртва. Учествује у томе дух, но учествује у томе и тело.

Дух истина може и без учешћа телеснога служити Богу, али тело без Духа не може. Па не само да не може, него је служење Богу самим телом чак штетно; таково би служење било лицемерство; било би Богу мрско и нарушавало би светост, иа службу Божју одређенога места. „Ови људи приближују се к мени устима својима и уснама иоштују ме, а срце њихово далеко стоји од мене" (Мат. XV. 8) — жали се св јеванђеље на неке богомољце. Жалба заиста важна и основана! Та тешко би и човек који трпео, да му се други клања и речима га узноси, а српем да га презире и мрзи. Колико би тек таково служење било смело иред Богом, који људска срца и утробе иснитује. „Устима ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене" — па за то и говори пророк Богу: „Близу си, Господе, устима њиховима, али далеко си од утроба њихових'' (Јерем. XII. 2) т. ј. као што они Тебе, Господе, само у усгима шгују, а срце имједалеко од Тебе, тако и Ти ио правосуђу Твоме близу си истина спољашности њиховој у колико као свугде ирисутни не можеш са свим оставити саздања Твога — по далеко и предалеко си Ти од душа њихових. Да страшие претње! На што дакле да гњевимо Бога? Или можда мислимо да смо силиији од 1Бе1а?! 0! Хришћаниие, служи Богу духом твојим и када ти у томе учествује тело, нека оно буде само оруђе, које се покреће срдачном вером твојом! Треба да.знамо, од куд ее рађа у човеку такова заблуда, кад служи Богу самим телом, самом спољапшошћу, без душевнога расноложења иа то. Објашњења томе на ћи ћемо у споменутим Христовим речима, којима нам показује, како треба Богу да служимо а то је не само „духом" већ и „истином". А шта је истина? Истина је многоразлична: истина у речима, кад се речи слажу са мислима; истина у делима, кад дела одговарају ирописаним нравилима; истина у богослужењу, кад се оно подудари са ирописима закона Божјега. Па као нгго не можемо самовољно поступати у нашем грађанскоме друштву, већ тако, како нам друштвени закони налажу, тако и у богослужењу не можемо и не смемо