Srpski sion

С тр . 680.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 41.

поступати по својој вољи — како коме на ум падпе — или по неоснованоме обичају и предању, већ тако, како нам је прописано истином закона Божјега. Про рок назива блаженим онога. који се ноучава у закону Божјему „дан и ноћ". И заиста упражњавање и поучавање у закону Божјему врло је нужно за Хришћанина, да би се могао тојјико просветити, да без заблуде и „истином" Богу - служи. ТТТто се човек у светским наукама више ноучава и упражњава, тиме се више усавршава у њима, а од свију људских дела дело богослужења је и најодличније и најкорисније па по томе и најнужније. Каквом дакле вољом и маром треба да се иоучавамо у закону Господњу, ако хоћемо да сазнамо она правила, по којима треба да обављамо наше богослужење ?! Али колико је у нама мара за то, сам Бог знаде. Рекао бих, да смо толико нривезани за телесно и времено, да о истинитоме просвећењу, да о своме душевноме спасењу ретко кад год и помишљамо, а нашему, светским сластима разнеженоме укусу духовно упражњавање чак је и одвратно. Ако би ко и хтео, да се духовно поучава и упражњава, не може свагда и жељенога успеха показати. Послушајте, шта каже Апос10л: г јер не знамо зашто ћемо се помолити како треба, него сам Дух моли се за нас" (Римљ. УШ. 26), а то ће рећи, ма колико се ми учили закону Господљу, не можемо ипак сазнати, како нам ваља Богу служити, ако се Дух Божји не усели у нас и срце наше на побожност не побуди. Науку светску може знати и разумети и онај, који је иначе развратне ћуди, но наука духовна без побожнога срца не може се разумети. Само високоумље не може се узнети на иебо, од куда духовно нросвећење долази, док побожно и безгрешно срце ту светлост к себи привлачи. Само „чисти срцем угледаће Бо'га Ј (Мат. V, 8), а онај, који угледа Бога, угледаће и истину духовну, јер је она мила ћерка Његова. Нека се дакле премудри не хваста премудрошћу својом; нека се прости не понижава у простоти својој. Човек добра срца поред свега свога светскога не-

знања много ће лакше схватити небесну истину, пего онај, који је све светске науке изучио, а нри томе остао разератпа и покварена срца и душе. За то с благо дарношћу исповеда Исус Христос пред Оцем Својим „сакрио си ово од премудрих и разумних, а казао си простима" (Лука X. 21). Ходите дакле ви, децо Христова, презреиа од света, но узвигаена од Бога! Ходите, ево готова училишта за вас! Овај освећени храм, то је оно место, где Дух свети поучава душе у „истини." Будите достојни ученици Учигеља Христа. Тајапствена премудрост открива вам се овде, у колико се срца ваша спремила „истином" за примање њезино. Пре но што се преселите у небо, ево вам готова другога неба. Нема овде пичега светскога ни земаљскога — све је духовпо и небесно Врло је дарежљив Господар ове куће — свакога ће угостити изобиљно. „Окусите и видићете, да је благ Господ" (Пс. 30. ст. 20). Овај храм данас је освећен, ви пак не толико њега, колико сами себе сматрајте освећенима, „јер је црква Божја света, а то сте ви" (I. Кор. III. 17). Разним лепотама украшен је овај дом молитвени не с тога, што би то било нужно ради њега самога, него да бисте ви гледајући те лепоте зажелели, да вам и душе тако врлинама украшене буду, па да се застидите, ако бисте унутрашњошћу својом мање били лепи, него што су ове стене по спољашњости њиховој. Боже вечни и истинити! Осветили смо данас храм овај — ми људи људскима рукама, но храм срдаца наших не може осветити прљава рука нагаа, до ли једина, свемогућа десница Твоја. Освети их дакле Н»оме! Ти си се благоизволео уселитк у утробу најсветије Деве, чији празник данас празнујемо и ТБезиним благословеним именом храм овај прослављамо, благоизволи уселити се у нас молитвама и заступством њезиним. Амин. С рускога. Нинола Поповик адм. иарох.