Srpski sion

С тр . 700.

"СРПСКИ СИОН."

Б р . 42.

нризнање добром и правичном дјелу велике господе ! И док он тако недостојно ради, дотле је биекуп Шшросмајер у Сарајеву грдио се и псовао са великом господом, што нијесу и за православну пркву учииили све оно, што су за њеку другу учинили! Проскрибирајте, браћо, још и владику Мирона. С другима сте и онако већ готови. Проскрибирајте све! Заслужићете иризиање данашњега „Оћгога" ! (Свршиће се).

Венчање италијеког краљевића еа црногореком кнегињом, и — Ка1оИск1 У81. Нема Србина да не зна за најновију радост српског владалачког дома славних и ирослављених Петровића-Његуша, у гњезду српских соколова, у Црној Гори иа Цетпњу. Оглашене леиоте Јелена, дивна ћерка узвишених владалаца целом Сриству миле Црне Горе, у сутрашњи дан, Богом благословена, постаје верна љуба ирестолонаследнику краљевићу питоме, старом славом овенчане Италије. Вероваће нам с-вако — и без нашег уверавања — да се томе радујемо и ми. II ако ту радост не казивасмо и не вешасмо на велико звоно, она је свога израза добила, израза најдостојнијег, јер јој је тумач био међу нама — најдостојнији. Ту нашу нацијоналну радост није нотрла ни вест, да ће узвишена невеста морати примити римокатоличку вероисиовест. Но огрешили би се о истину, кад би затајали, да би наше православно чувство и верски осећај у тој радости био задовољен тек онда, да до прелаза иије морало доћи. Са чисто црквеног и верског становишта свога прелаз .у другу вероисповест не можемо одобриши ни код узвишене сутрашње невесте Јелене, ма да јој траг напуштања прадедовске вере њезине застиру зраци и са краљевске круне; ма да јој нрелаз тај бива по иуту и стазама краљевског сјаја, благослова родитељског и нацијоналне радости свију нас, и ма да је тај црелаз изван домашаја слободне воЈВДрш&С.узвишене невесте. Правос-лавна /цр&а : .^кр|^рве - своје снисходљивости слабо''• свб своје доброте и бла~и попустљивости, — не

може одобриши ни једном своме члану прелаз у другу вероисповест, ма он из којих обзира и ма на којп начин био, — до год је прожмана свешћу и вером, да је она вечна чуварица Богом откривених, Господом Исусом Хрисгом и његовим светим апостолима преданих јој истина. Како наша света црква, тако и ми. Не можемо одобрити прелаз узвишене невесте Јелене у римокатоличку вероисповест. Наш је верски осећај тим ирелазом ожалошћен. Боље би било, да је без њега било. Наиијонална наша радост спојена би била са радошћу цркве православне. Да ли се тим прелазом, осим срођавања сриског владалачког дома црногорског и италијског мисли још што постићи ; да ли су и у овом случају мала жртвована за велика ? и т д , тим коњектурама нравдати сам прелаз и иотирати му кривицу пред протестом црквеног становишта, не може бити наш посао. Ми смо обележили само наше црквено становиште у иогледу верског прелаза сутрашње узвишене невесте италијског краљевића. II без Истицања његова, оно није могло бити изложено сумњи ничијој, осим загребачког Ка1оНско§ 1л8*а, коме. се од неког времена, као и оној баби: „снило, што јој се и хтило." Такав један свој бабији сан саонштио нам је Ка*оНсУ; СЈв* и у уводном чланку свога 42. броја. Видев у женицби италијског краљевића и прелаз узвишене кнегиње Јелене у римокатоличку вероисповест, силна му радост свевеликог рарт8(;уа разиграла песничку машту, па на крилима њеннм прешао је за један часак Русију и њезине царске дворе, унакрст целу Италију, и Рим и Ватикан; састао се у г Бакову са бискупом Штросмајером, а у Бару са надбискупом Милиновићем; ирочитао песме Кнеза Николе, прорешетао Крисиија, замерио срнским листовима; довео православље да метанише пред иапом, зближио источну и западну цркву око јеДпо^а разНга; очитао православву опело, а прокламовао римокатолицизам победником целога Хришћанства. И — пробудио се! Дивимо се бујици маште његове и признајемо, да таку бујицу може натерати само безочност језујитизма, каквом се од неког доба декорисао загребачки Ка1оНск1 ЕГв!, а која је кадра саму себе обмањивати, саму себе исмевати.