Srpski sion

С тр . 728.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 44.

* дине 15. септембра било је и друго тотално помрачење меееца, које се могло видети у Јерусалиму, од 19 палаца и 47 минута. Средина ' помрачења у 10 часова 49 мин. вечера. Тотално помрачење трајало је 1 час 38 мин., а помрачење у опће 3 часа 38 мин. Год. 750. а. и. с. десило се 13. марта видљиво у Јерусалиму делимично помрачење месеца од 5 палаца 24 мин. Средина помрачења — 3 часа 4 мин. из јутра. Дужина помрачења — 2 часа 33 минута. Исте године 5. септембра помрачио се месец делимично, но то се помрачењо није могло видети у Јерусалиму. Год. 751. а и. с. није било никаквога помрачоња месеца (као што то у опће може да буде код месеца, дочим не може бити ни једне године без помрачења сунчева). Год. 752. а. и. с. помрачио се месец делимично два пута, 20. јануара и 16. јула, но ни једно се помрачење није могло видети у Јерусалиму. Год. 753. а. и. с. догодило се 10. јануара тотално помрачење месеца од 22 палца и 19 мин. и могло се видети у Јерусалиму. Средина помрачења пала је у 1 час 54 мин. по поноћи. Тотално иомрачење трајало је 1 час 40 мин., а помрачење у оиће 3 часа к 3(3 минута. Друго се помрачење догодило 4. јула, али се није могло видети у Јеруеалвму. Пита се, које је од споменутих иомрачења оно, о ком говори Јосиф Флавије? Пре свега номрачења, која су се десила 748., 5 септ. 750., 752. и 4. јула 753. год., као така, која се нису могла видети у Јерусалиму, не могу се у овом случају ни узимати у обзир. А пошто смо ми у свом истраживању дошли до закључка, да је Ирод умро у времену од 1. Нисана 750. до 1. Нисана 751. године од осн. Рима, то нрема томе отпада и помрачење од 10. јануара 753. г. На тај иачин остају нам само три помрачења, која се могу узети у обзир, и то: два тотална помрачења од 23. марта и 15. септембра 749. год. и делимично од 13. марта 750год. а. и. с. Сва та три помрачења догодила су се пре почетка јудејске 750. године и то не много раније, те баш у том

и лежи тешкоћа, да одредимо, које је од њих имао Јосиф на уму. Но он нам сам и ту пружа средство, да се иомогнемо. Видели смо у горњем ЈосиФову опису Иродових иоследњих дана и смрти, да је на брзо после његове смрти наступио јудејски празник Пасха. Из тога пак можемо извести закључак, да се Иродова смрт, према горњем термину а дио и ас! диет (1. Нисан 750. — 1 Нис. 751. г.), могла догодити или у почетку 750. јудејеке године, т. ј. у времену од 1 —14. Нисана 750. г. или у носледњем месецу исте јудејске године т. ј. пред 1. Нисан 751. г. а иикако у средини те јудејске године, Но ако сад са тим доведемо у свезу горња три месечева номрачења, од којих се последње, најдоцније, збило 13. марта 750. године, те узмемо у обзир, да Јосиф описујући потанко, т. р. из дана у дан носледње догађаје из Иродова живота, не спомиње, нити нам даје икаквога основа, да претпостављамо, да је у времену од последњега месечева помрачења у његову животу до његове смрти пала Пасха, то морамо узети, да Ирод није могао умрети ни нред 1. Нисаном 751. године, већ да се ње!'ова смрт могла десити једино у разхмаку од 1.—14. Нисана 750. а. и. с. У корист такога закључка говори још и то, што би у противном елучају од помрачења т. ј. од почетка Иродове болести до његове смрти прошло 13, односно 19 или 24 месеца, што је тешко веровати с обзиром на старе године и на изванредно тенгку, компликовану болест Иродову. Према томе Ирод је умро у почетку Нисапа 750. а. и. с. (Свршиће се.)

Књижевни прикази. „Назарени". Роман, написао Ј. Томић. (ОврЉетак). Дакле у оцеку „Борба с назаренима у скупштини" — „зашушти свила; забљешта злато; иросуше се сквакојаки мириси, а забруји звонки кикот (!?). То су госпође. Сад се појави црвени иојас (рагз рго 1о4о), прота, па онда један, два, три (!!) свештеника, за овим неколико господе, два три богослова (и они морају бити ту!), иа онда и неколико ратара..." Читава дакле озија у скунштини назаренској —прави театер. Паонда да вамје