Srpski sion

С тр . 742

„ОРПСКИ СИОН."

В р . 45.

у Јерихону, а јеванђелист Матеј јасно говори, да је Ирод био у Јерусалиму за време доласка источних мага. 90 Тако би смо ми морали пренети Христово рођење још за годипу раније, у 748 год., чему се противе многа историјска дота. Међу тим те противности са свим иестаје, кад узмемо помрачење од 13. марта 750. године. Најносле остаје нам, да наведемо још један хронолошки податак, који се односи па дан смрти Ирода Великога. Тај је нодатак календарске врсте и сасгоји се у овом: Јудеји су имали обичај, да светкују сваке године спомен о срећним и несрећним данима, и таких дана је било код њих не мало. Ти се дани налазе забележени у старом јудејском календару „ МедИШћТаапЧћ ", где је међу осталим забележена и смрт Ирода Великога овако : „Седми дап Кизлева срећан је дан, јер је тога дан^ умро Ирод, који је бпо непријатељ мудрацима". 91 Ио тешко да се то предање може узимати као тако, које заслужује нашу веру. Оно се не може примити, пре свега, с тога, што се не слаже са иричањем ЈосиФа Флавија, коме свакако морамо више веровати. Ирод је, но ЈосиФу, умро иред Пасху, дочим ово предање односи његову смрт на Кизлев (отприлике — новембар), дакле за неких седам меседи доцније Осим тога у таком случају од месечева помрачења прошло је око осам (ако узмемо помрачење од 13. марта 750. г.) шш тринаест месеци (ако узмемо помрачење од 15. септембра 749. г.). За тим, све јудејско предање, забележено у доцпије доба, садржи у себи толико којештарија, толико грубих погрешака, да се у опће тешко може употребити код озбиљних радова. Барем у овом случају то се може одмах видети из друге белешке из истога календара, који тако исто говори о смрти Ирода Великога а уједно и о смрти јудејскога цара Александра Јанеја. Та белешка, која говори са свим иротивно оној првој, гласи овако: „Први Шеват је двоструко срећан дан као дан смрти Иродове и Јанејеве; јер је радост пред Господем, кад нестаје безбожника са овога света. Мудраци причају, да 80 Мат. II, 1 — 1-2. 91 Ме^Ш. ТаапИћ, сар. IX; ср. Сазрап § 9.

је Јанеј, кад је осетио, да му се приближава смрт, похватао 70 старешина израиљских, бацио их у тамницу и дао стражарима налог, да их поубијају после ц.егове смрти, те да Израиљћаии, у место да се радују због смрти тиранове, оплакују смрт својих старешииа. Но тиранин је имао племениту жену Саломију! Кад цар умре, скине она са његова прСта нрстен, па га пошље тамничким стражарима заповедивши да им рекну: ваш болесни господар даје слободу старешинама. Тако се засужњени ослободе и врате се свако у свој дом. Тек после тога објави царица смрт свога мужа". 92 На тај начип појудејском калеидару наш Ирод је дваред умирао, једном у месецу Кизлеву, а други пут у Шевату, истога дана кад је умро и Јанеј. Но све то, што се у календару говори о Јанеју, не може се никако применити на њега. Александар Јанеј одиста је био тиранин и Јудеји су се могли радовато његовој смрти, но то, што њему нригшсује јудејско предање, он није могао учинити ире свега. већ с тога, што Јанеј не само да није умро у Јерусалиму, ио ии у Јудеји у опће, већ је умро у рату, у Переји, ириликом опсаде тврђаве Рагаде. 93 За тим он је кажњавао своје непријатеље за живота те их у носледње време његове владе у Палестини није ни било, иошто су они делом били иоубијаии, а далом су се спасли бегством из Палестине. Тако је он на нр., по ЈосиФову казивању, после угушења побуне приликом освојења тврђаве Бетома 94 у једаред разапео 800 људи, а ои је у исто доба пировао са иночама, и док су разапети живели, он је издавао налоге, да на њихове очи убијају њихове жене и децу. ЕБегови ненријатељи у Јерусалиму, кад су дознали за то, толико су се поплашили, да су сви — њих око 8000 људи — побегли из његове царевиие и догод је он живео, ниеу се више враћали натраг. 95 Но зато то, што јудејско предање неоправдано приписује Александру Јанеју, може 92 Нрви је то изнео Каспари (Сћгопо1о^18сћ - ^ео^г. Ет1еиип§' 111 с1а^ Бећеп Јези Сћг. § 29) Ме§-. Таап. IX. 93 С^иапск, ХеИог^пип^ ипс! ^еНћезиттип^еп 111 (1еа I Еуап^еИеп, стр. 12; Са«рап, стр. 30. 94 Ап%шШ. ХШ, 14, 2. 95 ша.