Srpski sion

С тр . «12.

„СРПСКИ

СИОН."

„Оци свети! Светске бриге „ Ја пред ваша стресам врата, „Те вас мојшм нримте меие „Као новог вашег брата! По правилу и уставу, сваки новајлија, који ступа у друштво ииока (калуђера) морао је из почетка бити на строгом искушењу, под управом и наставом једнога од братнје свете обитељи. Но Јованову доласку, игумаи — старешина сазвао је браћу, да се посаветују, који од њих жели бити новоме брату духовник и наставник. Но како Јован беше човек веома чувен и научен, то ни један од монаха свете обитељи није се могао лако решити, да га за свог ученика прими. По дужем размишљању и колебању напослетку се одазва један нобожан и смирени старац, те примн Јована и узе га на искушење. Бојећи се, да велики и високи дарови Дамаскииови, не уселе у његово срце охолост и гордост, искао је старац од Јована безусловну покорпост и послушност. Он му даде тешка посла, запрети му писати и дописивати са својим пријатељима ван манастира нарочито световњацима; забрани му говорити о научним предметима. Ево како то песник казује и прича : Скупише се пустињаци, Игумана свог да чују, Да с' о новом брату своме, Они својски саветују. „Ево брата", старац збори, „Ево цркве, славног сина, „И икона заштитника „Чувенога Дамаскина. „У њега је тврда вера ,.Дивно знање и умење, „Али зато опет мора, „Мора проћи искушење. „Једном од вас предаћу га, г Новог брата, милог сина, „Да учитељ њему буде ..Ко се од вас за то прима?".. Тек игуман то изусти, Пољуља се ред инока, У чуђењу и дивљењу Не скидају с њега ока. Клањају се старцу своме, Испосника главе седе. У смерности старешини,

Вако зборе и беседе: „Добро дошо брат нам нови, „Радо ће га свак да грли, „Блажеии смо што нам дође „Свете цркве војник врли. „Ко достојан може бити, „Светлом уму и врлини, „Прослављеном Дамаскину „Учитељства да се прими"? * * * (Наставиће се).

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Радва архидијецезалних епархијских власти.) I. Административни одбор није могао одржати своју седницу, јер се позвани чланови у седницу нису иозиву одазвали. II. Еонзисторија, у седници својој држаној 19 новембра о. г. под председнпштвом Његове Светости, преузвишеног господпна патријарха Георгија, решпла је и ове нредмете: Узетп су на знање доппси високопреосвештеног г. епископа вршачког Гаврнла, којпма пзвешћује, да је, по овлаштењу Љегове Светости, руконоложио свршеног богослова Лазара Ранковнћа из Буковца 26 октобра о. г. за ђакона, а 28 октобра за презвптера. а тако исто, да је монаха манастира Врдника Саву Бороцког рукоположио 28 октобра о. г. за јерођакона. — Публикова ће се наредба високе кр. земаљске владе, одела за богоштовје и наставу у Загребу, у ногледу брачних навештавања угарских припадника. — Задовољиће се молби исте кр. земаљске владе, те саопштити јој мишлење ове конзпсторије у погледу питања: када се, с обзиром на угарски закон о грађанском браку а са становишта у краљевпнаша Хрватској и Славпји постојећег посебног црквеног брачног права, икаде правоваљаном сматрати женидба, што ју овоземнп припаднпк склапа у Угарској. — Узет је на знање високи отпис Његове Светости, патријарха сриског Георгија, којим извештава ову конзпсторнју, да вис. кр. угарско министарство богочасти и јавне наставе није изволело уважнти молбу администратора. миклушевачког, јереја Ј. Ч., коју је иоднео томе мииистарству ради дозволе, да може компетовати и на парохије осгале, а ие само оне V. и VI. разреда у Архидијецезп, те ће се о том истн жолптељ, уз повратак молбе му, иутем надлежног протопрезвитератског звања известити. — Узет је на знање допис всл. Саборског Одбора, којим пзвешћује, да I