Srpski sion

Б р . 49

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 809.

стуии му Сергије и поздравивши га, стаде тешити речима хришћанске утехе и саучешћа. Инок му иа његове речи одговори: „Не тужим и ие илачем ја, што сам се лишио среће земаљскога блага; меие боли и жао ме је, што остављам свет овај без игде икога свога, мене нема ко ће насле дити. Изучио сам и духовиу и светску мудрост, а иемам с ким да је поделим. Жалим, што ћу изићи пред иебесиог Судију као слуга лењиви, који је заронио и закопао талаит у земљу." Сергије, чувши ове речи искреие исповести, помисли у себи: „Ево блага, кога давно желим и тражим!' 1 Позиавши у ииоку овоме, човека велике иауке и големе вере. умоли одмах КалиФу, да овоме робу поклопи слободу; и кад му овај то драговољно учини, позове Сергије себи на своје домаће огњиште свештепоипока, и повери му васпитање свега сипа. Роб тај беше учени ипок, (калуђер) но имену Косма , погнати отлични иисац црквеиих дивних и умилних песама. Под мудрим надзором и вештим руковођењем овог отличпог свештеника, Јован наиредоваше у наукама и врлинама; нарочито се одликоваше у богословљу, философији , а новрх свега у песништву тако, да је и самог учитеља свог надмашио. По свршеном васпитању Јовановом, учитељ његов Косма, оде у Иалестину, у манастир св. Саве, а на кратко време умре и отац Јованов, Сергије. Јован хтеде сав свој живот посветити иаукама; али КалиФа, милујући очиие заслуге, замилова велике сиособности синовљеве, дозва Јована себи на двор, и постави га управииком града Дамаска. На тој пошти Јован имађаше свега, што смртаи човек зажелити може. Могао је пливати у слави и части; силап у сјају и госиодству; али душа његова, срце његово, није у свему томе осећало среће и задовољства. Он је жудео за вишим, за лепшим за милијим; пред очима његовим лебдео је свет, виши од ирестола, дражи од порфире — он је чезнуо за савршенством у певању и иесничкој уметности; душа његова желела је мира и тишине, да се сва посвети молитви и служби, слатком имену Божјем.

У то време владао је у Цариграду Лав Исавријски, жестоки гонилац икона, који, и ако беше Хришћанин, није поштовао св. икона и нарочито је гопио свештенике и монахе, који иконе јавно поштоваху. Јован устаде свом силом своје речи и љубави у одбрану св. икона, те стаде писати оштре посланице против оних, који иконе гоњаху, соколећи Хришћане, да остану непоколебиви у поштовању према вери и цркви. Кад послапице те дођоше до царских руку, разгњеви се цар на Јоваиа, па не могући му се друкчије осветити, оклевета га код КалиФе, токорсе, као да је Јован кришом радио на томе, да цару Дамаск у руке преда. КалиФа не саслушавши оправдање Јованово, изда у љутини зановест, да се Јовану деена рука одсече. Заповест беше извршена, али Бог не оставља онога, који се њему моли и повери. Осакаћен и осрамоћен јавно, Јован се у својој домаћој црквици мољаше усрдно пред иконом Богомајке, држећ одсечену руку на рани. И гле, Богомајка, највећа заступница људи иред престолом Божјим, исцели га, те му десница зарасте на ону исту месту. У славу Божју, и на част пречисте мајке Божје, за сретног свог исцелења, спише Јован онај прелепи ирмос, који се поје о литургији св. Василија: „0 тев^к рддб-ктсА Б/мгодлтнд/Л, свАкад ткар". Када пуче глас о чудном исцелењу Јовановом и дође КалиФи до ушију, тада он, покајавши се и уверивши се о невиности Јовановој, поврати Јовану своје првашње поверење и понуди му у напредак своју милост. Живот Јована Дамаскина, боравак му на двору дамаском, одлазак у нустињу и самостан св. Саве, оцртао је лепо у стихови покојии гроФ А. К. Толсшој , а прекрасну ту појему превео је слободно у прози Ж. Ђ. ЖилиЛевиЛ (Хришћ. весиик 1885 г.) Препевавајући овај извод из појеме, користили смо се једним и другим, те ево ову работицу приказујемо свима ■онима, који љубе и милују онога о коме је овде реч, а који је својом речи и големом љубави, прелепом иесмом, зачинио оно миље, којим се заноси душа наша у