Srpski sion

Б р . 7.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 109.

блага. — Радуј се и ти стални и иобожии Хришћанине мој, који си за живота крст свој и своја сградања с хришћанским иожртвоваљем сносио. који си непријатељу своме ])адо и свесрдно нраштао. Тамо ћеш за све те «аслуге биги принознат као верни и прави војин Христов и вечно иаграђен. — Рздуј се и ти марљиви и савесни Хришћанине, који си радо и приљежио похађао св. храм Божји, који си често с Богом својим у молитви разговарао се, који си савете, оиомене и поуке сВештепика свог марљиво слушао и према тим поукама јкивот свој управљао. — Тамо ће сви твоји подвизи п труди награђепи бити. Браћо! Помишљајте често на страшни суд и ту мисао усадите дубоко у срца ваша! Будите уверени о томе, да ће доћи једнога даиа небески Судија, и то у дан, који је и самим светим анђелима иепознат, и тада ће сви народи и људи овог земаљског шара гледати Госнода Хрисга у великој слави и величини, где ходи на облацима небесним! Тада ће нам свима судити као људима и Хришћанима! — Као људима с тога, е дали смо у свачем по упутству нашег разума и наше савести радили и поступали; као Хришћанима с тога, е да ли се наш живот слагао са пауком св. Јеванђеља и са основпим правилима цркве наше. Или је зар то много -кад се од једног разумиог човека иште да разумно , — а од Хришћанина, да хришИански живи? Коме је много дано, много ће се и искати од њега, — Благо, дакле, свима нама ако смо тако живили и ако тако узживили будемо, да на страшном суду будемо убројани међу изабране и да се удостојимо оиог дана чути речи живота и позив вечног Судије: „ Ходише благословени оца мога, наследите царсшво, које вам је ириправљено од иостања света! и Амин. Михаило Раки$. парох Доловски.

Са опела младеначког. 1- ИВ. М. ПОПОВИЋ.*) Из канона. Боду, море ирошавши ка' сушио, Од з.ча, беде египатске спасен, Израиљац ваиијаше: појмо Богу своме и избавиоцу. Упокоји, Госиоде, младенца! Слове Божји, ка' сиромах телом У вертепу на слами си рођен, И дететом без нромене бити По благости изволео јеси, Узми ово, молимо Те, чедо Примио си, сједипи га, Боже, С ираведпима у Аврама крилу! Као мален Ти си виђен био, А иређе си од свакога века . . . Деци Своје по доброти рајско, Небесно си обећао царство. Тамо уброј невинашце ово! П Р е искуса сладости земаљских Примио си, Спаситељу Христе, Бековечпих сподобљаваш блага Непорочно, безгрешно детенце Ка' љубилац човечанског рода. Мудрост вељу и Очево Слово, Богомати, родила си, како Ни изрећи, казати се ие да. Љуту рану душе ми исцели, Укроти ми болове срчане! Врхотворче небеснога круга, 0, Госиоде, Саздаоче Нркве, У љубави Својој ме учврсти, Крају жеља, утврђеље верних! Један људе иеизмерно љубиш. Највећега савршенства Слове ! Ти си ка'но младенац савршен Јавио се међ земнима доле, К Себи даиас преставио јеси Несвршеном величииом дете. Унокоји га са праведници,

*) Покојник нам је ове пееше поелао нрошле године, наменув их успомени евојих почивших синова младенаца, Доносијцо их еад вао цосмрчад његову. Ур.—